Afrika (1): Nasleđe kolonijalne prošlosti

Ona je nasleđe kolonijalne prošlosti Afrike, rezultat dogovora engleske kraljice Viktorije i njenog unuka, nemačkog kajzera Vilhelma.

Prilikom razgraničenja engleskih i nemačkih „poseda“ u istočnoj Africi, nemački car je zatražio da mu pripadne najviši vrh Afrike.

Viktorija se saglasila: „Vili je uvek voleo velike igračke, dajte mu Kilimandžaro.“

Tako povučena granica nije vodila računa o nasleđu afričkih naroda i imala je kao posledicu podelu celovitog ekosistema u slivu reke Mare na dva dela – Serengeti u Tanzaniji i Masai Mara u Keniji.

U dve države razdvojen je narod Masai, autohtono stanovništvo ove oblasti, stočari koji vekovima nisu poznavali granice pašnjaka.

Državnu granicu međutim ne priznaje najbrojnija populacija ovog ekosistema – „divlji svet“.

U Serengetiju i Masai Mari koncentrisano je najviše divljih životinja na svetu i to je prostor njihove čuvene migracije.

Milion i po gnua, četiri stotine hiljada zebri i trista hiljada antilopa u potrazi za ispašom svake godine, u isto vreme, prelaze granicu i preko nje se vraćaju.

Krajem jula, kada ponestane trave, krda životinja kreću se iz Serengetija u Masai Maru, prelazeći reku Mara u dramatičnoj borbi sa krokodilima, a krajem novembra, kada kiše pritisnu Masai Maru, vraćaju se istim putem, ukupno prelazeći blizu hiljadu kilometara.

Serengeti sam posetio u vreme migracije i bio zadivljen pravilnošću migracionih kolona.