Italija: Sijena, lepotica Toskane 1Foto: Wikipedia

Putujemo kroz središni deo Italije – provinciju Toskana.

Nazvala bih je rajskim vrtom ukrašenim vinogradima po talasastim brežuljcima i ponekom belom palatom obavijenom plamenim cvetovima bugenvilija. Klima ove regije je jedinstvena zbog toplog strujanja vetrova sa mora, zato su i vinogradi blagorodni – sa najboljim vinom na svetu – „kjanti“! Vinograde smenjuju maslinjaci čije ulje čini osnov mediteranske kuhinje. Poznata je ‘kačuko’ čorba od morskih plodova (recept je tajna!) i čuvene ‘bruskete’ (nisu tajna) uz vino kjanti.

Putujemo u Sijenu, jednu od najlepših gradova Italije.

Po legendi, braća Askio i Senio, deca Rema – spasavajući se od pogroma Romula dojahali su konjima na jedan od toskanskih brežuljaka gde je Senio osnovao grad koji je po njemu dobio ime Sijena. Grad ima 17 kontrada (kvartova). Međusobno se slažu, ali odlaze na krštenja, venčanja, mise i molitve isključivo u crkvu unutar svoje kontrade, pomaže i brine o svakom o svom članu; Imaju svoj grb i zastavu. Rivalstvo između njih dolazi do izražaja samo na trkama neosedlanih konja Palio, na velikom gradskom trgu, Kampo.

Turista bude impresioniran Sijenom! Ružičasti grad sa crvenim krovovima osvaja na prvi pogled; njegovi stanovnici veruju da nema lepšeg grada od Sijene.

Možda zvuči neverovatno, mada je istina da u Sijeni (koja ima oko 50 hiljada stanovnika) – nikad nije bilo kriminala. Mafiji je oduvek bio zabranjen ulaz i tako ostalo do dana današnjeg.

Penjemo se strmim uzanim uličicama do bazilike San Domeniko, poznatoj po svetoj Katarini, zaštitnici Italije. Mada je jutro, belosvetski turisti su već ispred nas. Centar je pretvoren u pešačku zonu. Uzanim uličicama stižemo do katedrale Duomo bele fasade u romanskom stilu; značajna je po najpoznatijim umetničkim delima srednjovekovne Italije. Gradnja je započeta u 12. a završena u 14. veku. Duomo u Sijeni je najimpresivnija katedrala koju sam videla.

Iz polutame uzanog hodnika zakoračih u susret sunčevoj svetlosti gde nas u punom sjaju dočeka Piazza del Campo – i golubovi. Neometena gledam i uživam u svakom, i najmanjem detalju tog jedinstvenog mesta u Evropi.