Kalafate (2): Sva lepota Perito Morena

Lago Argentino po obliku podseća na razgranato drvo, pa put najpre vodi uz obalu „stabla“, a zatim skraće ka jednoj od njegovih „grana“, u zaliv Brazo Riko.

Pored puta su retke šume patagonijskih bukvi i četinara, prilagođenih oštroj klimi. Taksista uključuje muziku, Betovenovu Petu simfoniju, koja je finale imala upravo u momentu kada smo sa vrha brda ugledali glečer Perito Moreno.

Muzika je doprinela kulminaciji uzbuđenja koje je pružio pogled. Ogromna ledena masa čiji je jezik, dugačak trideset kilometara, skriven i izmaglici, spušta se u jezero čeonim delom širokim pet kilometara i visokim šezdeset metara..

Okružen visokim planinama pokrivenim snegom, glečer se ogleda u plavičasto-mlečnoj vodi jezera.

Njegova površina nazubljena je oštrim formacijama, a na čeonom delu vidljive su pukotine i tuneli; led se odlama i pravi ledene sante u vodi. Iako nema sunca, svetlost, koja prodire u led, daje mu plavičastu boju, različitih nijansi, zavisno od kompaktnosti leda. Perito Moreno je jedan od retkih glečera koji se povećava, dnevno napredujući dva metra.

Sa vidikovca na suprortnoj obali zaliva, teško je odvojiti pogled s njega; treba uočiti svaki detalj ledene mase, da bi se što duže ostalo u ovom nestvarnom okruženju.

A zimi je dan vrlo kratak…