Kirgistan (3): Negde između sela i grada 1Foto: Kristijan Eker

Prodavac začina uopšte nema zube, iako nema više od 40 godina.

Starice koje prodaju voće imaju skroz crne i neuredne zube, najsrećnije među njima su uspele da napune rupe u ustima veštačkim, zlatnim zubima.

Mlada i lepa prodavačica sira zube ima sve na broju, ali su joj skroz krivi, a očnjaci se dramatično preklapaju sa kutnjacima; sa onim što zarađuje na pijaci preprodajući sir koji se proizvodi na planinama, nikada neće moći da plati zubni aparat da bi sredila osmeh.

Uređeni zubi i usta su najbolji i najdirektniji pokazatelj klasnih nepravednosti sveta u kome živimo.

Amerikanka nije o tome razmišljala i zato šeta svoj bogati osmeh po pijaci, kao što su u prošlosti i svuda po svetu bogate dame pokazivale svoje prelepe i preskupe haljine, i tada su to radile nesvesno: one su se samo naivno šetale po gradu, u odeći koju su imale.

Nisu bile krive, kao što nije kriva ni ova turistkinja, koja kupuje sve što može da bi pomogla Kirgistancima.

Ali bilo bi bolje da skroz zatvori usta i sakrije svoje zube.

U ovakvim mestima osmeh se mora stidljivo i umereno pokazati, naročito ako čovek dolazi sa Severa sveta.

Trg Ala-Tu nalazi se u samom centru Biškeka.

Široki bulevar Čuj se odjednom otvara u veliki, prostrani trg, u čijoj sredini se nalazi kip Manasa, kirgiskog nacionalnog junaka i glavnog junaka eposa „Manas“, koji su stari kirgiski pripovedači znali napamet; epos nije bio pisani i tradicija pevanja se prenosila u porodicama pripovedača iz generacije u generaciju.

Trg zatvara na severu velika socijalistička zgrada Filharmonije.

Plato ispred Filharmonije je postao mesto susreta mlade generacije; mladi se ovde sreću da bi ćaskali, šetali se ili igrali odbojku.

Između onih koji se igraju loptom, neke devojke nose čador i njihovo telo je skroz pokriveno dugim, šarenim haljinama; neke druge su veoma našminkane i upadljive: maskara naglašava konture njihovih bademastih očiju a karmin punoću njihovih usna.

Momci nose uglavnom majice i kratke pantalone. Atmosfera je mirna, prijateljska i nekako seoska: kao da nismo u centru glavnog grada Kirgistana, nego na nekom selu gde se svi znaju i druže.