Samopouzdanje – kada ga je previše, a kada premalo?

Toliko je na ceni da se često može dogoditi da donosi sa sobom i neke probleme, kako u poslovnim, tako i u privatnim odnosima. Samopouzdani zaposleni, ljudi koji nemaju problema sa isticanjem sebe i stavljanjem sebe u prvi plan, najlakše napreduju. Često na rukovodeće pozicije dolaze upravo oni koji su neosetljivi na druge i koji su uvereni da su uvek u pravu. Ljudi koji na poslu pokazuju svoje samopouzdanje će mnogo pre biti saslušani i njihove ideje će mnogo lakše biti prihvaćene. Neko ko je potpuno uveren da je u pravu, da ima odličnu ideju i da radi pravu stvar, veoma će lako ubediti i druge u to. Kao što nam često govore kako ne možemo voleti druge ako ne volimo sebe, isto tako će nam drugi i verovati ako prvo mi verujemo u sebe. I, na prvi pogled, zaista deluje da nema ničeg lošeg u tome. Na kraju, zašto bi i bilo?

Samopouzdanje i partnerski odnosi

Isto tako, često se u partnerskim odnosima događa da, upravo zbog preteranog i ponekad neopravdanog samopouzdanja, jedna osoba drugoj narušava sliku o sebi. Zbog uticaja patrijarhalne sredine, takvo preterano samopouzdanje češće pripada muškarcima. U takvim slučajevima događa se da žena ili devojka, posle dugotrajnog slušanja da je glupa, sebična, ružna ili bezvredna, zaista u to poveruje. Zašto? Jer samopouzdanom muškarcu veruje više nego sebi. Ipak, treba pomenuti i to da pored patrijarhalne sredine, nisu samo žene te kojima se događa da im partner narušava sliku o sebi. Dešava se i da žena svom partneru šalje poruku kako ne valja, kako je nesposoban, bezvredan… Isto tako se dešava da, mada žena ne šalje ovakve poruke svesno i direktno, to na kraju bude poruka koju muškarac prima, a upravo iz razloga što je žena samopouzdana, uspešna i sigurna u sebe, ali nemoćna da se odupre pravilima patrijarhalne kulture u kojoj muškarac mora da zarađuje i obezbeđuje porodicu, i gde za njeno samopouzdanje nema mesta.

Ono što se u različitim situacijama koje su povezane sa samopouzdanjem (bilo ono opravdano ili ne) može dogoditi je da se osoba uhvati u zamku dokazivanja, odnosno da stalno pokušava da iz svog partnera izvuče potvrdu da je pametna, dobra ili vredna. Međutim, to je uzaludan posao u kojem opet upada u istu zamku – osoba nije u stanju da veruje sebi, nego partneru. Nekada problem leži u odnosu između te dve osobe koji je na početku loše postavljen. Poruke koje narušavaju nečiju sliku o sebi tada su često grube, svesne i direktne.

Međutim, ukoliko vam partner ne šalje poruke ove vrste, a one do vas ipak nekako stižu, vreme je da preispitate sebe i svoje samopouzdanje.

Postoji i priča u drugom smeru kroz koju ovaj sistem funkcioniše. Jedan partner drugom, komplimentima i podrškom, može izrazito da podigne osećaj samopouzdanja. U tom slučaju, jedini problem je u tome što osoba postaje zavisna od partnerovog pogleda na sebe i, ako partner promeni svoje mišljenje, menja se i slika o sebi. U svim ovim nabrojanim slučajevima, važno je zapitati se odakle dolazi vaše samopouzdanje? Ukoliko je ono vezano za spoljne faktore, za ljude koji vam govore da ste dobri ili da niste, ukoliko je vezano za, na primer, mišljenje vaših kolega sa posla ili vaših ukućana i ukoliko bez njihovih poruka ne znate da se odredite prema sebi ili ukoliko tim porukama bezuslovno verujete – vreme je da obavite razgovor sa svojim samopouzdanjem i da nađete način da ga osnažite. Sami, uz pomoć neke bliske osobe ili psihologa.

Ukoliko, s druge strane, vaše samopouzdanje dolazi iznutra, ukoliko ste sigurni u sebe, svoje mogućnosti i sposobnosti, i ukoliko vaše samopouzdanje ne pretrpi strašan udarac čak i kada doživite neki neuspeh – odlično.

Kao i uvek, problem leži u krajnostima. Osoba koja ima premalo samopouzdanja delovaće na prvi pogled kao neko ko ima problem. Takav utisak će retko ostaviti neko ko samopouzdanja ima previše. Pa ipak, ako pogledamo malo dublje, neko ko preterano ističe sebe, ko je baš uvek u pravu, mada će češće izvući dobar rezulat po sebe, takođe ima problem. Sve što je preterano nije dobro, a u ovom slučaju ni pravo. Jer zašto bi neko imao toliku potrebu da ističe sebe, da ostavlja utisak, ukoliko njegovo samopouzdanje dolazi iznutra i ukoliko je ono stvarno. Ljudi koji imaju neprestanu potrebu da se dokazuju, da ističu sebe, često su upravo ljudi sa najvećim problemom sa samopouzdanjem.

Verovanje u samopouzdanje drugih

Ljudi su često skloni da poveruju u nešto samo zato što to nešto propagira vrlo samopouzdana osoba. Međutim, samopouzdano može da izgleda i obična varalica, neko ko uopšte nema obzira prema drugima ili neko ko je izraziti fanatik. Ljudi koji su okrenuti duhovnosti samopouzdanje često tumače kao znak da neko govori iz srca ili duše i da, u skladu s tim, ono što govori mora biti da je istina. Međutim, samopouzdanje nije znak da neko govori istinu. To je samo znak samopouzdanja i ničega više.

Ako zamislimo da je samopouzdanje severni pol, onda je južni pol naivnost. To su dve suprotne karakteristike. Dakle, ako u vama ima dečije naivnosti, verovatno ćete prepoznati u sebi sklonost da poverujete nekom samo zato što čvrsto drži do svog mišljenja. Ljudi koji su samopouzdani, ili deluju kao takvi, veoma su ubedljivi. Oni znaju o čemu pričaju i potpuno su uvereni u svoje tvrdnje. Samopouzdanje uz sebe nosi i određenu sposobnost uticanja na ljude. I ukoliko ste naivni, taj uticaj će na vas biti veći, ali imajte na umu da je to samo pitanje stepena. Takođe, mada je dobro i pozitivno biti samopouzdan, vredi postaviti jedno važno pitanje.

Naime, vi ne znate odakle dolazi nekome njegova vera u sebe. Da li je usvojio kopirajući rigidnog oca koji je svoju reč utvrđivao agresijom? Da li je to samopouzdanje, zapravo, nemogućnost prihvatanja svojih grešaka i slepo stremljenje ka savršenstvu? Da li je to uloga koju je neko usvojio u porodici jer je uvek morao da bude jak i od pomoći drugima? Da li je to gluma koja je tu kako bi se prikrio strah?

Deluje da je rešenje za problem jednostavo – nemojte da verujete tonu kojim je nešto rečeno, nemojte da verujete veličini koju je neko sebi pripisao i svakako nemojte da verujete isključivosti. Dobar savet bi bio: kritički razmišljajte. Za trenutak isključite ton i pozabavite se sadržajem. Razmislite o onome šta je rečeno, a ne kako je rečeno. Međutim, ako ste duboko u sebi još uvek naivni, ovo neće biti tako jednostavno, jer vas upravo taj ton, veličina i isključivost, čine da se osećate malim i na kraju nepozvanim da preispitate ono što vam je rečeno.



Zdravo samopouzdanje daje osećaj lične moći i, naravno, pozitivno je. Svako želi da se oseća samopouzdano. Ono što stvara probleme u odnosima je brkanje samopouzdanja i istine. U međuljudskim odnosima, istina je ionako nešto vrlo relativno. Ispada da je u pravu onaj koji uspe sebe i druge da uveri da je u pravu. Međutim, kada je reč o uveravanju drugih u svoje mišljenje, mnogo je bolje “složiti se da se ne slažete”, nego uporno insistirati na svome.

Kako izgledaju ljudi sa zdravim samopouzdanjem?

1. Čvrsto veruju u određene vrednosti i principe i spremni su da ih brane, čak i kada im se neko suprotstavi, ali se osećaju dovoljno sigurni da te principe i vrednosti modifikuju bazirano na iskustvu.

2. U stanju su da delaju u skladu sa onim što misle da je najbolji izbor, verujući svojoj proceni i nemaju osećaj krivice kada se drugima ne dopada njihov izbor.

3. Ne gube vreme u bespotrebnoj brizi o tome šta se dogodilo u prošlosti, niti o tome šta se može desiti u budućnosti. Oni uče iz prošlosti i planiraju budućnost, ali žive u sadašnjosti.

4. Imaju puno poverenje u svoje kapacitete da reše problem. Ne oklevaju nakon neuspeha ili poteškoće. Traže pomoć od drugih kada im je potrebna.

5. Smatraju sebe jednakim sa drugima, a ne superiornim ili inferiornim. Prihvataju razlike koje postoje među ljudima u njihovim talentima, finansijskom i socijalnom statusu.

6. Ne preispituju da li su vredni i zanimljivi kao ličnost onim ljudima sa kojima su prijatelji.

7. Opiru se manipulaciji, sarađuju sa drugima samo ako je situacija odgovarajuća i primerena.

8. Priznaju i prihvataju različita osećanja i porive, bilo pozitivne ili negativne i otkrivaju ih drugima kada sami to odluče.

9. U stanju su da uživaju u velikom broju aktivnosti, svestrani su.

10. Osetljivi su na osećanja i potrebe drugih i poštuju generalno prihvaćena socijalna pravila. Ne smatraju da imaju pravo i nemaju želju da prosperiraju na račun drugih.

Navedene karakteristike opisuju osobu koja je sigurna u sebe, ali nije zadrta, nije čvrsto ukopana u svoje principe i ne smatra sebe nepogrešivom. Osoba koja ima samopouzdanje neće se bespredmetno i uzaludno samopreispitivati o greškama i neuspesima iz prošlosti, zato što zna da svi mi pravimo greške i da to nije ništa strašno već da nam one služe da iz njih nešto naučimo. Samopouzdana osoba neće grubo kršiti opšteprihvaćena socijalna pravila ali, ukoliko neko od tih pravila ne doživljava ispravnim, preispitaće ga i neće mu se slepo pokoravati, takođe, to će činiti bez osećaja krivice. Zašto? Zato što su ispravno i istinito – dve reči koje u sebi imaju dozu apsolutnog, krajnjeg, završenog… a u stvarnosti u kojoj živimo sve je tako relativno, podložno promeni i subjektivnom gledištu na stvari. Nema onog “zaista ispravnog” i “zaista istinitog”. Svako od nas je, svakog dana, u svakoj situaciji, odgovoran za biranje onog što je za njega istinito i ispravno. Ta odgovornost je temelj zdravog samopouzdanja.

Poštovanje sebe

Biti samopouzdan znači poštovati sebe. Onog trenutka kada usvojimo zdrav i poštujuć stav prema svom životu, samopouzdanje se oslikava u tom stavu. U vremenu u kome živimo, često je od strane društva implicirano da samopouzdanje dolazi spolja, odnosno od toga kako nas drugi procenjuju. Naše mišljenje o sebi formira se na osnovu toga šta o nama misli naša porodica, prijatelji, kolege. Sve dotle dok nam ljudi govore dobro, naše samopouzdanje raste. Ali, ukoliko nam ti isti ljudi kažu nešto neprijatno, naše samopouzdanje će opasti. Ljudi se često osećaju inferiorno ili superiorno sudeći po mišljenju drugih, ali retko daju sebi tu moć.

Pravo samopouzdanje je potpuno nezavisno od mišljenja drugih ljudi. Oni koji demonstriraju pravo samopouzdanje, mada ono drugima često deluje prirodno, zapravo je izgrađeno u velikoj meri. Samopouzdani ljudi veruju u sebe i, na osnovu te vere, rade u pravcu poboljšanja svojih misli, akcija, stavova i uverenja koristeći sadašnjost i iskustva koja stiču kao izazov. Ujedno, napredujući, oni održavaju određeni balans i ravnotežu u svom životu. Oni poštuju svoje telo, svoje mentalno zdravlje i svoju duhovnost, i znaju da pravo samopouzdanje dolazi iz ravnoteže i usklađenosti tela, razuma i emocija, verovanja.

Autorka je diplomirani psiholog i OLI savetnik

Tel: +381642149768