Šećerna bolest mora pravilno da se leči

Javlja se kao posledica oboljenja pankreasa, nekih drugih endokrinoloških oboljenja, kao posledica kortiko terapije sistemskih bolesti, astme ili drugih oboljenja, ali se može javiti i u trudnoći i tada govorimo o gestacijskom dijabetesu – objašnjava mr dr Marijana Babić Prvulović, endokrinolog u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji.

Dr Babić Prvulović naglašava da šećerna bolest nije nepoznanica, jer se o njoj sve više priča i da je poslednjih godina informisanost zadovoljavajuća. Posebno ukazuje na veliko prisustvo ove bolesti kod mlađe populacije.

– Radi se o deci i omladini koja imaju tip 1 bolesti, koji je autoimunog porekla, gde je od početka neophodna insulinska terapija. Danas je sve više ove populacije obolelo od tipa 2, a to je posledica nepravilne ishrane, gojaznosti i fizičke neaktivnosti, ali ne može da se zanemari ni nasledni faktor i češća pojava dijabetesa u nekim porodicama – kaže dr Babić Prvulović i dodaje da u njihovoj zdravstvenoj ustanovi, koja je od pre sedam godina Nacionalni edukacioni centar za dijabetes, osim edukacije pacijenata, rade se i edukativna predavanja u osnovnim i srednjim školama.

Cilj predavanja u vrnjačkim školama je „veća informisanost o šećernoj bolesti i posebno se akcenat stavlja na prevenciju nastanka dijabetesa korigovanjem životnih navika, sprovođenjem adekvatne pravilne ishrane, „koliko nam preti dijabetes, istu opasnost nosi povećana telesna težina. Sva ta stanja su preteča ozbiljnih oboljenja srca i krvnih sudova, neregulisanog krvnog pritisaka“.

– Najčešći znaci manifestovanja šećerne bolesti su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, gubitak telesne težine, a prethodi joj neka infekcija, hirurška intervencija, stanje pojačanog stresa. Kod dijabetesa tipa 2 njen početak je spor sa nesigurnim simptomima i zato retko je kada dijagnostikujemo na samom početku. Polovina dijabetičara, zapravo, i ne zna da ima ovo oboljenje, jer ne rade redovne kontrole vrednosti šećera u krvi – naglašava ova lekarka i upozorava da može puno da se uradi prevencijom „korigovanjem navika, ali ako je reč o rizičnoj grupi za dijabetes, ako je u pitanju gojaznost, postoji dijabetes u porodici, postoje policistični jajnici, ako se javlja dijabetes u trudnoći, jedino što može da se radi su redovni godišnji skrining pregledi vrednosti šećera u krvi nakon 40 godina života kako bi na vreme bio otkriven poremećaj i započeta terapija“.

Vrnjačka Specijalna bolnica je pre sedam godina proglašena Nacionalnim edukativnim centrom za dijabetes. Od tada oboleli od dijabetesa na insulinskoj terapiji svake četvrte godine imaju pravo na desetodnevnu edukaciju u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Samo u poslednje dve godine kroz ova program, koji finansira Republički zavod zdravstvenog osiguranja, prošlo je više od 6.500 obolelih. Endokrinolog dr Babić Prvulović ocenjuje da su rezultati edukacije vidljivi.

– Sve više pacijenata je dobro regulisano i sve više njih postiže HbA1C manji odsedam odsto. Naši pacijenti su naučeni o značaju samokontrole glikemije, o zadovoljavajućim vrednostima šećera u krvi, koliko je važno da redovno rade glikozirani hemoglobin. Skoro da nema pacijenta koji ne koristi samomerač glikemije ili koji ne zna sam da aplikuje insulin ili sam po potrebi da koriguje dozu insulina. U toku naše petodnevne Škole za obolele od dijabetesa nastojimo da damo što više informacija o samoj bolesti, simptomima, ishrani, fizičkoj aktivnosti, o savremenim modelima lečenja, insulinskoj terapiji i njenim prednostima – pojašnjava za Danas dr Marijana Babić Prvulović i savetuje obolelim od šećerne bolesti da kada se dijagnostikuje bolest sve mora da se prilagodi aktuelnom modelu lečenja. „Mora uredno da se vodi dnevnik samokontrola i poseta lekaru. Dijabetičari najviše sami mogu da urade na svojoj edukaciji kako bi saznali i lakše prihvatili nove terapijske modele lečenja u cilju dobre glikoregulacije i sprečavanja nastanka komplikacija. Specijalna bolnica „Merkur“ je mesto gde uvek može da se dobije savet o terapiji dijabetesa, ispita glikoregulacija i urade svi neophodni specijalistički pregledi i dijagnostikuju procedure u cilju ranog otkrivanja hroničnih komplikacija dijabetesa.“

Hronično oboljenje

Dr Marijana Babić Prvulović posebno ističe da dijabetičari moraju da znaju da je njihova bolest hronično oboljenje i „ako se ne leči pravilno i uporno, može da ostavi velike posledice na vidu, perifernoj cirkulaciji i bubrezima“.

– Ako se stanje ne shvati ozbiljno, onda imamo pojačan rizik od bolesti srca, moždane cirkulacije i pojave invaliditeta. Veoma je važno da dijabetičari raščiste sa konstatacijom da ako nešto ne boli nije ni opasno, a dijabetes je upravo takav, ali bezbolan problem koji stvara brojne komplikacije. Organizam pamti svaku godinu loše regulacije šećera i pravilno lečenje ne sme da se odlaže – savetuje dr Babić Prvulović.