Bežični život

Kuće su danas preplavljene šumom kablova. Gde god se okrenete, nailazite na njih. Kako kablovi uveliko umanjuju mobilnost i nisu praktični, došlo je vreme da ih se rešimo. Uređaji za ostvarivanje bežične mreže (WLAN-a) postoje već dugo, ali tek u poslednje vreme oni postaju zaista dostupni, svima. Zamislite život u kojem nema potrebe da razvlačite kablove po celoj kući, bušite zidove, postavljate kanalice… i zatim biti zavisan o njihovoj poziciji. Bežična mreža omogućiće puno jednostavniji i ugodniji suživot s tehnologijom u vašem domu i van njega. Šetnja internetom na prenosnom računaru bilo gde u kući, u dvorištu ili na balkonu, gledanje filmova i slušanje muzike u spavaćoj sobi uz pomoć DVD plejera opremljenim za WLAN koji prima podatke s računara u radnoj sobi (gde mu je i mesto), sasvim je ostvarivo. Pomoću iste mreže moguće je upravljanje i drugim modernim kućnim uređajima. Sve te i mnoge druge pogodnosti bežične mreže čine je neizbežnim i neodoljivim korakom napred.
U svetu bežičnog umrežavanja postoji nekoliko različitih standarda. Iz izvornog standarda IEEE 802.11 nastali su mnogi različiti standardi od kojih treba navesti dva najpopularnija – 802.11b i 802.11g koji je daleko najpopularniji danas i može se naći u gotovo svim uređajima opremljenim za bežično umrežavanje i 802.11n koji je i dalje nov standard, usvojen tek ove godine i od njega se tek očekuje da osvoji tržište. Prednosti su mu velika rasprostranjenost i niska cena, ali s druge strane taj standard nudi relativno malu propusnost (4-5.5Mbit/s). Kažemo relativno malu, jer je i takva propusnost sasvim dovoljna za većinu uobičajenih zadataka kojima ćete zaposliti jedan kućni računar. Ali u poređenju sa klasičnim mrežama, ta je propusnost mizerna i nije dovoljna za naprednije zadatke, na primer, prenos video zapisa. Zato je sve popularniji standard 802.11g. Ono što standardu „g“ omogućuje vrlo brzo preuzimanje tržišta je njegova kompatibilnost sa „b“ standardom. Čak je moguće ta dva standarda istovremeno koristiti u mreži. Propusnost „g“ standarda je solidnih 18-22 Mbit/s što je već ugodno za rad. Taman kada se sve standardizovalo sa „g“ standardom, pojavio se „n“. Novi standard sa sobom donosi veću brzinu i veći domet. Naravno da je kompatibilan sa svim ranijim standardima. Celu priču o standardima možemo da rezimiramo jednom rečenicom – za bežičnu mrežu u svom domu birajte uređaje koji se zasnivaju na 802.11g standardu (a danas su gotovo svi takvi), pogotovo ako mrežu sastavljte prvi put. Ako malo više tražite od kućne mreže, istalirajte 802.11n, jer se po prodavnicama mogu naći i uređaji koji već podržavaju i taj standard (tabela).
Pošto smo se „zabavili“ standardima, preći ćemo na način umrežavanja. Postoje dva osnovna tipa umrežavanja – ad hoc tip i tzv. infrastrukturna mreža. Ako želite brzo i jednostavno da spojite do osam uređaja, možete se koristiti ad hoc načinom umrežavanja. Prednost takvoga načina spajanja je u tome što osim bežičnih mrežnih adaptera ne trebate nikakav drugi hardver. To znači da su troškovi zaista mali, a umrežavanje vrlo jednostavno. No, ad hoc ipak nije najsretnije rešenje. Naime, tako spojene kartice komuniciraju svaka sa svakom što rezultira velikim razlikama u brzini prenosa. Uz to se javljaju i mnoga druga ograničenja. Tu na scenu stupa infrastrukturna bežična mreža. Troškovi takve mreže povećavaju se zbog potrebe za tzv. pristupnom tačkom, odnosno uređajem posrednikom između WLAN adaptera. Pristupna tačka prima i preusmerava podatke od umreženih WLAN adaptera te čini komunikaciju unutar mreže puno stabilnijom. Tako sastavljena mreža omogućuje deljenje jedne internetske veze i povezivanje više susednih bežičnih mreža što je čini neuporedivo boljim rešenjem. Dakle, idealno rešenje bi bilo uspostaviti infrastrukturnu mrežu sa uređajima 802.11n ili bar 802.11g standarda. Time ćete duže vreme imati pouzdanu i brzu mrežu u svom domu.
Kako ništa nije idealno, tako i bežične mreže imaju svoje nedostatke. Ono što često predstavlja najveći problem bežičnih mreža, jesu smetnje signalu. Idealna situacija, u kojoj ništa ne ometa signal je retka. Kuće i stanovi često su prepuni debelih zidova i masivnog nameštaja koje je noćna mora za signal. Ako živite u novijem stanu, najverovatnije nećete imati problema. Budući da su sve prostorije na istom nivou i zidovi obično nisu predebeli, signal se širi bez smetnje. Veći problem predstavljaju stariji stanovi koji su ispresecani mnoštvom debelih zidova. U takvim stanovima biće potrebno da se malo više potrudite i smestite uređaje na najbolji mogući način. Vrlo debeli zidovi mogu u potpunosti „progutati“ signal, pogotovo ako koristite lošiju mrežnu opremu. Najveći problem će imati vlasnici kuća. Ako vaša kuća ima samo jedan nivo i zidovi nisu predebeli, verovatno ćete morati samo malo bolje posložiti uređaje u kući. Međutim, ako želite bežično umrežiti višespratnicu, onda možete očekivati više problema. Ali, i to se može rešiti. Skuplje i praktičnije rešenje predstavljaju dodatne antene i repetitori signala. Dodatne antene jednostavno rasporedite po kući i problem je rešen. Ako to ne pomaže, ostaju vam repetitori signala, odnosno uređaji koji primaju signal, pojačavaju ga i šalju dalje. Na taj način se jednostavno može povezati više spratova. Postoji i jeftiniji način, a to je provlačenje mrežnog kabla do drugog sprata. S obzirom na to da je ovo tekst o bežičnom umrežavanju, o tome nećemo ni razmišljati. Ne zaboravite da se pobrinete za sigurnost vaše bežične mreže, jer sigurno ne želite da se njenim blagodetima (besplatno) koristi i neko drugi. Jednom kada namestite bežičnu mrežu (ili vam je namesti neko drugi), neće vam trebati puno da se naviknete na nju. Početna zbunjenost će biti posledica neverice da to niste pre učinili.
Priredio: Z.