Dostojevski onlajn, Tolstoj ukratko, do Tolkina – wirelessom

Knjiga, medij koji je odolevao nadirućim tehnologijama će se i kao medij u potpunosti digitalizovati, tvrdi autor Njujork tajmsa Rendal Štros. Iako je odolevala ovakvim nasrtajima kroz prethodnih nekoliko „električnih“ decenija, nove tehnologije uspele su da stvore tehnologiju koja će vizuelni kvalitet mastila na papiru uspeti da prenese na ekran portabl čitača, i time izbaciti police sa knjigama iz domova širom sveta. Poredeći digitalizaciju štampane literatura sa muzikom, Štros pokazuje kako je gomilanje MP3 muzike čekalo dobru kombinaciju softvera i hardvera da bi stvorilo Ipod. „Epl“ knjiške industrije mogao bi biti, po ovim procenama, Internet gigant u trgovini knjigama – Amazon (www.amazon.com).
Poslednje „čudo“ Amazona je Kindl, koji je ova kompanija izbacila u novembru. Kindl uprkos malim dimenzijama i maloj težini, u sebi može da sadrži oko 200 knjiga, časopisa i blogova, a čitljivost mu omogućava „E Ink“ tehnologija, koja prikazuje tekst zavidne oštrine. Ovaj gedžet troši energiju samo na promenu, ali ne i za prikazivanje stranice. Ipak, ova tehnologija nije razlog revolucionarnosti ovog proizvoda, već način na koji knjige mogu biti preuzimane. Kindl omogućava skidanje elektronskih knjiga i časopisa bežičnim Internetom sa bilo koje lokacije u Americi.
Poslednji put kada je neko promenio način na koji čitamo knjige (Gutenberg, 15. vek) svet se suočio sa brojnim potresima koji u to vreme nisu mogli biti ni zamišljeni. Masovno štampanje Biblije stvorilo je mogućnost njenog individualnog tumačenja te je nastao protestantizam, preciznost novog načina prenošenja teksta omogućio je da on ostane fiksiran i nepromenljiv, što je dovelo do razvoja nauke i učenosti. Ovo je potpuno izmenilo ljudska društva stvaranjem klasa učitelja i intelektualaca, kao i pomeranjem granice detinjstva sa sedam (sa koliko se osoba smatrala odgovornom za svoje grehe), na 12 ili 14 godina sa koliko se neko smatrao uspešnim komunikatorom.
Maršal Mekluan, autor knjige „The Gutenberg Galaxy: The making of Typographic Man“ smatra da tehnologije nisu prosto izumi čoveka, već su sredstva kojima se čovek ponovo stvara. On polemiše kroz svoju knjigu kako je otkriće štamparske prese dovelo do stvaranja nacionalizma, dualizma, dominacije racionalizma, automatizacije naučnih istraživanja, uniformacije i standardizacije kulture, kao i otuđenja pojedinca.
Dakle, šta možemo da očekujemo od digitalizacije štampanih medija, ako je za očekivati da se knjiga izbaci iz upotrebe u tom obliku? Web, čiju je tehnologiju pre 17 godina stvorio Tim Berners Li, ogroman je, a studije koje proučavaju ponašanje njegovih korisnika otkrivaju da su njihove čitalačke navike „horizontalne“ i „skačuće“. Ovo znači da je površnost, i ograničenost na potrebnu informaciju ono što prati manjak vremena za čitanje. Gotovo da se čini da ljudi odlaze na Internet da bi izbegli dosadno, staro čitanje u tradicionalnom smislu.
Tehnologija utiče na način na koji konceptualizujemo, tražimo i procenjujemo informacije, čineći kontemplativno, uneseno i pažljivo studiranje besmislenim. Digitalizacija knjige sa svojim popularnim „browse“ metodama, naslovima, podnaslovima i desetinama načina da se izbegne detaljno čitanje, mogla bi stvoriti ljude sa značajno širim, ali i plićim znanjima – površne, brze moderne ljude koji štede prostor i energiju, a knjige, kao gizdavi kraljevi renesanse, poseduju više iz prestiža zbog njihovog novog modernog oblika, nego zbog enigmatičnog sadržaja koji ih ispunjava.