Polemike oko Internet špijuniranja

Za nove metode razotkrivanja terorističkih struktura zdušno se zalaže nemački ministar unutrašnjih poslova Vofgang Šojble. Jedna od tih metoda je i onlajn premetačina, odnosno špijuniranje tuđih kompjutera pomoću neprimetno instaliranih programa.
Pre nekoliko meseci Haotični kompjuterski klub, čitaj: udruženje nemačkih hakera, na svojim veb stranama proglasilo je uzbunu. U proglasu je pisalo ovo: Ko u Nemačkoj preda poresku prijavu preko Interneta mora da računa na elektronsko nadziranje države. Zajedno s formularom poreske uprave korisnik na svoj računar neprimetno dovlači i instalira i „špijunski“ program. Svojevremeno je taj programčić bio zamišljen kao prvoaprilska šala, ali taj scenario se u međuvremenu obistinio. Nije dugo trebalo da ovo zamešateljstvo postane glavna tema ozbiljnih rasprava: naravno, kao jedan od načina u borbi protiv terorizma i terorista, prenosi radio Dojče vele.
Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova ne isključuje mogućnost da ubuduće na kompjutere sumnjivih pojedinaca „prošvercuje“ neke špijunske programčiće, upakovane u službene elektronske poruke državnih institucija. To se može zaključiti iz prepiske između ministarstava pravosuđa i policije u Berlinu. Mnogo određeniji bio je stručnjak za unutrašnju politiku Hrišćanske demokratske unije (CDU) Volfgang Bozbah koji kaže „Onlajn pretraživanje ne radi se nožem, viljuškom, ili dvogledom. Za takvu premetačinu nužna je primena najsavremenije informatičke tehnologije, a i-mejl je samo jedan od primera kako to može da se uradi“.
Ali, planovi o tajnom instaliranju elektronskih špijuna, omiljenih nam trojanaca koji informacije o sadržajima koji su sačuvani na računarma dostavljaju organima bezbednosti, odavno su postali predmet ozbiljnih nesuglasica. Konzervativni ministar policije Volfgang Šojble užurbano radi na predlogu zakona koji bi i u Nemačkoj trebalo pravno da ozakoni takvu praksu. Naravno, javnosti je očekivani zakonski predlog predstavljen kao deo strategije suzbijanja terorističkih pretnji. Tačno je da opsednutost borbom protiv terorizma u Nemačkoj nije tolika kao u Americi, ali za svaki slučaj država je osnovala zajednički štab za protivterorističku odbranu policije i obaveštajnih službi, ali napravila je i „antiterorističke“ baze podataka s informacijama koje su dostupne svim merodavnim organima državne bezbednosti.
Savezni upravni sud je, međutim, u februaru ove godine nadležnom ministru pomrsio račune, jer je utvrdio da za državno zadiranje u informacije na kućnim kompjuterima nema pravnog legitimiteta. I koalicijski partner SPD doprineo je gušenju elana kod demohrišćana. Ministarka pravosuđa iz redova socijaldemokrata Brigite Cajprajs misli da se tajna premetačina kućnih kompjutera preko Interneta direktno kosi s Ustavom: „Bilo bi to u svakom slučaju teško zadiranje u pravo svakog pojedinca na informacijsko samoodređenje koje je izvedeno iz člana 2. Ustava. A čuju se ozbiljni glasovi koji kažu kako bi to bilo zadiranje i u član 13. Ustava, dakle u pravo na nepovredivost doma“.
Ideja o onlajn špijunaži preko „inficiranih“ službenih mejlova izaziva glasne proteste među aktivistima i stručnjacima za zaštitu ličnih podataka, u redovima opozicije i u medijima. Građani će izgubiti poverenje u državu ako budu morali da računaju na to da se iza svake elektronske poruke Ministarstva za socijalnu politiku zapravo krije policija, napominju u Stranci levice. Ministarstvo unutrašnjih poslova daje sve od sebe da smiri strasti i poručuje kako bi se metoda tajnog elektronskog „njuškanja“ po privatnim fajlovima primenjivala samo u izuzetnim slučajevima, a godišnje bi ih bilo „samo“ pet ili deset.
Vlastima su, uostalom, na raspolaganju i druge mogućnosti kompjuterske racije. Šef Saveznog zavoda za kriminalistiku Jurg Cirke ukazuje na sve veću ulogu Interneta u pripremi zločina: „Policija mora da ide ukorak s tehničkim napretkom počinilaca zločina i ne sme da dozvoli da zločinci osvoje virtuelni svet kao svoj zaštićeni prostor. To sve treba imati na umu kod otkrivanja mreža na područjima terorizma, organizovanog kriminala, dečje pornografije, privrednog kriminala i trgovine ljudima i oružjem“.
Nemački savezni zavod za kriminalistiku ne zanimaju lekarske dijagnoze, ljubavna pisma ili dnevnici, odgovorilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu na zabrinute konstatacije Kluba socijaldemokratskih poslanika u Bundestagu. Kako sada stvari stoje, Savezno odeljenje za kriminalistiku ne zna šta će od muke: U kuloarima se može čuti kako se, „naveliko“ zavidi ostalim evropskim zemljama poput Španije, Letonije, Rumunije, Slovenije ili Kipra, gde su kompjuterske premetačine preko Interneta već dozvoljene.
Hoće li do toga u Nemačkoj ikada doći zavisi od predstojeće sudske odluke. Parlament Severne Rajne i Vestfalije je, naime, već jednom požurio i obaveštajcima u službi pokrajine izdao dozvolu za onlajn istrage. O valjanosti dotične dozvole će u oktobru odlučivati Savezni ustavni sud. Posle zvaničnog stava najviše sudske instance verovatno će i Savezna vlada u Berlinu biti malo pametnija, a i više će znati šta prema Ustavu sme, a šta ne sme da uvodi kao mere u borbi protiv terorizma.