U Lolitinom krevetu

Kad je opšta kultura u pitanju, Srbija je davno izabrala sudbinu, sasvim jasno i bez statističke greške. Površnost i glupost, gordo neznanje i nehajna nekompetentnost; tako idemo u korak sa razvijenim svetom, barem sa onom njegovom žućkastotabloidnom, nešto malo većom polovinom.
Najlepša žena antičkog sveta, supruga spartanskog kralja Menelaja, nosi isto ime kao Halteruša koja se mazno baškari u svečanoj sali Karlovačke gimnazije, ali smo zaboravili šta ime označava i priziva. Odakle je ona najlepša Jelena mora se naglasiti, jer bilo je već slučajeva da su đaci nastavnicu engleskog pitali je li onaj basnopisac Ezop bio Englez ili Amerikanac, misleći valjda da je logično da je lik koji piše o kiselom grožđu i lukavim lisicama poreklom sa trulog Zapada, kad je već dopao udžbenika stranog jezika.
Robna kuća „Vulvort“ lansirala je krevet za tinejdžerke s imenom „Lolita“ (preciznije i u originalu, zvuči još i gore: „Lolita Midsleeper Combi“). Osoblje zaduženo za održavanje Internet stranice nije, navodno, znalo ni ko je Lolita, a još manje šta može biti „Lolita“. No nije ovo jedino žensko ime koje šalje pogrešan signal. Pre dosta godina, crnogorska televizija snimila je dramu o radniku koji na kredit kupi spavaću sobu romantičnog naziva „Ofelija“. Kako je došlo do toga da pasivna i istraumirana Šekspirova junakinja koja gubi razum i izvršava samoubistvo postane romantična slika ženstvenosti, ne pitajte potrošačku kulturu – pitajte engleske i francuske slikare, sve one koji su romantizovali njeno ludilo, a među njima su Delakroa, Artur Hjuz, Džon Everet Milej. Elem, kad se klinac radnika koji je kupio „Ofeliju“ dočepa stolarskog alata i urniše ceo regal, otac će sa krikom „Moja Ofelija!“ dograbiti čekić i dečaku prebiti prste. Ima, tako, ponešto i u imenu – od Ofelije se ludi…
Da li su se u „Vulvortu“ samo šalili ili se pravdaju žarom marketinške kampanje, nije ni lako ni teško objasniti. A čiju kampanju zapravo vode, upitate se kad vidite izjavu jednog od zaposlenih u odeljenju za oglašavanje: „Morali smo da pogledamo na Vikipediji. Sada barem znamo ko je Lolita“. Izgleda da je trebalo saopštiti i podatak da je Vikipedija lučonoša znanja za neuki puk. Što bi u prevodu bilo – Lucifer, i eto nama naredne paranoje.
Vest o Loliti je na domaćim sajtovima izazvala više komentara nego eksplozije u Bagdadu i komešanja u Keniji. Duhoviti komentator sa sajta B92, potpisan kao Čarli Menson, pomenuo je: „Ja sam se baš pripremio za izdavanje nove linije noževa dugog sečiva pod nazivom ‘Već viđeno’, kad me je ova vest u tome zaustavila..“. Neki komentatori su se pitali i da li bi se našim velikim marketima moglo spočitnuti tako šta. No, u trenutku dok trgovci marljivo markerima brišu svaku asocijaciju na nezavisnost južne pokrajine s etiketa proizvoda, nije loše spomenuti se da nikog nije bilo da ukloni salvete sa slikom belog anđela iz Mileševe, ili pak kese u obliku ženskog tela sa adekvatnim oblinama i čvorićima na mestu sekundarnih polnih odlika.
Kampanja protiv „Vulvorta“ pokrenuta je zahvaljujući Internetu. Na forumu sajta raisingkids.co.uk urednica Ketrin Hanli postavila je pitanje dobrog ukusa, a učesnici rasprave izrazili su uverenje da se „Vulvort“ svesno poigrava provokativnim imenom. Bilo je i onih koji su se zapitali koliko je još ovakvih ohrabrenja potrebno „pedofilskoj zajednici“ (?!). „Vulvortovo“ odeljenje za oglašavanje objašnjavalo je pobunjenim roditeljima kako se, eto, trude da prodaju robu koja će privući „sve članove porodice“ (?!); da li je brižnim roditeljima to zazvučalo kao odobravanje incesta, nema podataka.