Tropske šume mogu da se regenerišu za samo 20 godina bez ljudske intervencije

Ovako brza regeneracija omogućena je zahvaljujući multidimenzionalnom mehanizmu pomoću kojeg stara šumska flora i fauna pomažu rastu novoj generaciji šuma.

U pitanju je prirodni proces poznat pod nazivom “sekundarna sukcesija”.

Nova saznanja istraživača, koja su objavljena u naučnom časopisu Sajens, mogla bi da odigraju važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i pruže naučnicima uvid u to kako treba postupati sa tim problemom u budućnosti.

Rezultati istraživanja takođe ukazuju da nije previše kasno da se popravi šteta koju je ljudska vrsta nanela izazivajući katastrofalne klimatske promene tokom proteklih nekoliko decenija.

“Sjajna je vest što postoji mogućnost da se šume regenerišu u narednih 20 godina, pošto je to jedan sasvim realističan period vremena o kojem mogu da razmišljam i ja i moja deca, kao i političari koji donose odluke o svemu”, kaže Lorens Porter, profesor funkcionalne ekologije na holandskom Vageningen univerzitetu i vodeći autor izveštaja o novom istraživanju.

Ova ideja o prirodnoj regeneraciji se često zanemaruje zbog sađenja novog drveća ali, kako objašnjava Porter, ona bi mogla da ima mnogo bolje rezultate nego ponovna sadnja.

“U poređenju sa sađenjem novog drveća, regeneracija je bolja u pogledu biodiverziteta, sprečavanja klimatskih promena i oporavku važnih hranljivih materija”, kaže on.

Najvažnija stvar koju smo naučili je da nije neophodno da mi sadimo novo drveće pošto je priroda u stanju to sama da uradi, i to još bolje.

Preko 90 istraživača iz celog sveta udružilo se u preciznim analizama razvoja regeneracije tropskih šuma.

Uporedili su podatke o oporavku šuma na tri kontinenta, 77 lokacija i 2.275 zemljišnih parcela.

Zatim su radili na proceni 12 specifičnih kriterijuma, kao što su karakteristike tla, funkcionisanje biljaka, struktura ekosistema, biodiverzitet i slično.

Na osnovu toga su obradili sve podatke – bez kojih bi morali da čekaju preko sto godina da vide da li bi se to isto dogodilo u realnom svetu – pomoću tehnike nazvane hronosekvenciranje, što im je omogućilo da donesu zaključke o dugoročnim trendovima regeneracije šuma.

Istraživači su se naročito fokusirali na to šta se događa sa zemljištem tropskih šuma koje je korišćeno za poljoprivredu ili uzgoj stoke, a zatim napušteno posle nekoliko sezona.

Zaključili su da ostaci starih šuma – koji uključuju delimično plodno tlo, bilo kakve ostatke drveća, semenke i panjeve koji bi mogli ponovo da izniknu – stvaraju hranljiv, interkonektovan ekosistem neophodan da bi počela da raste nova šuma.

Istraživači su otkrili da različitim činiocima treba manje ili više vremena da se oporave do nivoa na kojem bi se razvila nova šuma.

Tlu je potrebno u proseku 10 godina da se oporavi do ranijeg nivoa, biljnom i životinjskom biodiverzitetu treba oko 60 godina, a za celokupnu biomasu je neophodno ukupno 120 godina, zaključili su naučnici.

Kada se svi činioci uzmu u obzir, tropska šuma može da dostigne oko 78 odsto od prethodnog nivoa rasta u samo 20 godina.

“To je neverovatno brzo, iznenađujuće brzo”, kaže Porter i naglašava da će ova otkrića biti od ključnog značaja za borbu protiv klimatskih promena u budućnosti.

“Primera radi, sekundarne šume su nalik tinejdžerima. I jedni i drugi usisavaju ugljen-dioksid kao ludi i mogu lako da vam isprazne frižider. Ako pogledate stare ljude, oni jedu mnogo manje, a isti je slučaj i sa starim šumama”, objašnjava Porter.

Prema njegovim rečima, zbog toga je veoma važno da se uvidi značaj sekundarnih šuma i da one, u područjima u kojima je to moguće, budu puštene da ponovo izrastu prirodnim putem.

On ističe i da je najveći broj obećanja datih o sadnji drveća u cilju obnove šuma širom sveta zapravo nerealističan.
“U većini slučajeva, čak između 30 i 50 odsto tog drveća ne preživi, a ostanu samo nekoliko vrsta koje ne mogu da podrže prirodni biodiverzitet šuma”, ukazuje Porter.

“Naravno da uvek treba zauzeti pristup u skaldu sa svakim posebnim slučajem i da sve zavisi od lokalnih uslova i potreba ljudi koji žive na toj lokaciji, ali trebalo bi koristiti prirodnu regeneraciju kad god i gde god je to moguće, a ako nije, tek onda se okrenuti aktivnoj sadnji novog drveća”, zaključuje on.