Foto: Pixabay / QuinceMedia

Neki zato očekuju da im čarolija novogodišnje noći donese lud i nezaboravan provod, dok drugi, pak, više vole da isprate staru godinu uz prazničnu trpezu u toploj atmosferi porodičnog doma u društvu prijatelja i rođaka.

Svečarski ambijent u ovom drugom slučaju može biti upotpunjen pravilima bontona, koji svakako nisu najvažniji, ali ako nisu previše nametljivi i rigorozni, mogu da govore o pažnji i trudu, a neretko i o kulturi i vaspitanju, kako domaćina, tako i gostiju.

Svečana večera, kažu poznavaoci bontona, treba da bude upriličena na belom stolnjaku, ali pošto novogodišnju noć provodimo uglavnom s bliskim ljudima, u obzir dolaze i pastelne boje. Stolnjak mora da seže do stolica, odnosno da prelazi 15-20 centimetara ivicu stola.

Na sredinu treba staviti lepo aranžiran buket cveća, koji ne bi smeo da bude viši od čaša, a toplini atmosfere mogu da doprinesu sveće, ako je moguće crvene ili zlatne, koje se pale neposredno pred dolazak gostiju. S jedne i druge strane cvetnog aranžamana treba da se nađu so i biber koji se ne sklanjaju za sve vreme trajanja večere.

Servis za ručavanje bi trebalo da bude boljeg kvaliteta. Ispred svake stolice na sto se stavlja osnovni plitki tanjir na koji se ne servira hrana, već preko njega dolazi papirnata salveta pa plitak tanjir namenjen glavnom jelu, a preko njega dubok ukoliko jelovnik domaćina uključuje čorbu ili supu.

Salvete za večeru treba da budu od platna i serviraju se s desne strane tanjira. Ukoliko, međutim, očekujemo da nam u goste dođu bliski prijatelji, mogu da posluže i papirnate.

Kada je o priboru za jelo reč, viljuška se stavlja s leve strane tanjira sa zupcima nagore, a s desne prvo nož sa sečivom okrenutim ka tanjiru, pa kašika za čorbu. Takođe s leve strane od seta tanjira treba staviti tanjirić za hleb, a ispod njega tanjirić za salatu. Ukoliko se planirani specijaliteti jedu prstima, kao što je slučaj s rakovima, nekim vrstama ribe ili oljuštenim voćem, s leve strane treba staviti i činijicu s mlakom vodom i kriškom limuna da bi gost posle obeda mogao da ih opere.

Čaše za vodu, aperitiv, crno i belo vino, šampanjac i pivo treba poređati desno iznad svakog tanjira, i to po redosledu upotrebe s desna na levo. Sama stoji samo čaša za vodu s krajnje leve strane, koju domaćin treba da napuni kada počne večera.

Čaše za pivo treba da imaju podmetače. Voda i domaće vino obično se servira iz staklenih bokala, a flaširana vina i kisela voda iz originalnih boca. Domaćin treba da obrati pažnju da gostu uvek bude dve trećine čaše puna.

Pepeljara se stavlja na sto tek kada neko od gostiju zapali cigaretu. Hleb se poslužuje iz korpica, osim ako nije reč o pogači koju domaćica prinosi stolu, gde svako od gostiju odlomi koliko mu treba. Jelo se poslužuje s leve, a piće s desne strane.

Kada je reč o rasporedu sedenja za stolom, domaćin i domaćica sede na sredini duže strane stola, jedan naspram drugog. S domaćinove desne strane sedi najvažnija gošća po starosti ili položaju, a s leve druga po važnosti. Desno od domaćice sedi najvažniji gost, a s leve drugi po važnosti. Bračni parovi treba da budu razdvojeni. Između stolica treba da bude dovoljno prostora da bi gostima bilo udobno.

Na stolicu se seda s leve strane. Za stolom se sedi s laktovima uz telo i tako da su ruke na stolu samo do članaka. Platnenu salvetu treba saviti u pravougaonik i staviti na krilo, a posle jela treba da se odloži s leve strane tanjira.

Ako nešto nekome dodajemo, to treba da učinimo onome ko sedi do nas iza leđa, a ne njemu ispred nosa. Ukoliko je čorba ili supa vrela, ne smemo da duvamo u nju jer rizikujemo da isprskamo sto, već treba da je hladimo laganim mešanjem kašikom.

Supom se treba poslužiti samo jednom, dok ostalu hranu možemo da sipamo i dva puta. U svakom slučaju, tanjir ne sme da bude prepunjen. Ukoliko ostane malo supe na dnu, treba nagnuti tanjir na desno i pojesti ostatak.

Koštice od maslinki ili kosti od ribe treba odložiti rukom u tanjir ili salvetu, nikako u pepeljaru. Ukoliko gost želi da napravi pauzu u jelu, prekrsti nož i viljušku u tanjiru, a ukoliko je s jelom završio, treba da ih postavi paralelno u tanjiru, što je znak domaćinu da može da ga odloži.

Posluživanje vina

Vino se poslužuje tako što se odmah nakon predjela gostu nalije dve trećine čaše. Posle glavnog jela obično se servira crno vino, ukoliko se gost nije opredelio za belo ili neko drugo piće. Koje će se vino posluživati zavisi i od toga koja je vrsta hrane obuhvaćena jelovnikom, budući da uz bela mesa, odnosno sireve, piletinu, morske plodove i hladne zakuske, idu bela vina, dok uz crno meso, tj. uz juneće i svinjsko meso, divljač i jaka jela, ide crno vino.

Treba znati i da se penušava vina i šampanjac serviraju veoma hladna, s temperaturom između četiri i šest stepeni, belo vino treba da ima između osam i deset stepeni, roze između deset i dvanaest, dok se crna vina ne rashlađuju, već treba da imaju sobnu temperaturu između 16 i 18 stepeni.