Foto: WikipediaDok je istraživao glečer Rut na Aljasci tokom 2006. godine, Tim Bartolomaus sa Univerziteta Ajdaho, koji proučava glečere, naišao je na nešto krajnje neobično – ogroman broj kugli od mahovine, „koje nisu nalepljene ni na šta i jednostavno stoje na ledu… svetlo zelene u moru belog“, rekao je Bartolomaus.
Intrigiran i zbunjen, Bartolomaus je sa svojim kolegama ubrzo počeo da istražuje mahovinu, da bi krajem aprila u žurnalu Polar Biology objavio studiju pod nazivom Rolling Stones Gather Moss: Movement and Longevity of Moss Balls on an Alaskan Glacier, u kojoj tvrdi da „zeleni miševi“ opstaju godinama i kreću se poput stada. Njihov način života i dalje je enigma za naučnike.
„Čitava kolonija kugli od mahovine pomera se istom brzinom i u istom pravcu“, kaže Bartolomaus. „Brzina i pravac mogu da se promene u roku od nekoliko nedelja“.
Ipak, Bartolomaus nije prvi istraživač koji je naišao na kolone zelenih miševa. Tokom 1950-ih, istraživač sa Islanda opisao je ovu pojavu u žurnalu Journal of Glaciology. On je ujedno i prvi koji je „pokretnu mahovinu“ nazvao „glečerski miševi“.
Svaka od ovih loptica je mekana i vlažna, a može da bude sačinjena od različitih vrsta mahovine. Do sada su pronađene na Aljasci, Islandu, Južnoj Americi i Svalbardu, ali istraživanja pokazuju da one neće da rastu na bilo kom glečeru, već su za to potrebni određeni uslovi.
Ono što je istraživače najviše iznenadilo – i zbunilo – jeste kretanje ovih loptica mahovine. Oni su očekivali da će se kuglice kretati nasumično otkidajući se sa ledenih postolja, ali je realnost bila drugačija. Kuglice su se kretale u proseku jedan inč dnevno i to poput jata ptica ili stada divljih životinja.
„Kada smo ih posetili, kretale su se relativno sporo ka jugu. Onda su počele da ubrzavaju i da pomalo skreću ka zapadu, da bi ponovo usporile i na kraju nastavile dalje na zapad,” kaže Bartolomeus.
I pored istraživanja i mnogobrojnih teorija, naučnici i dalje nemaju odgovor na pitanje o pravcima kretanja „zelenih miševa“.
„Mislili smo da ih možda vetar pomera, pa smo proverili dominantan pravac duvanja vetra“, kaže Bartolomaus, i dodaje da su proveravali i da li sunčeva svetlost možda utiče na kretanje i brzinu mahovine – bez rezultata.
„I dalje nemamo odgovor. Još uvek sam zbunjen“, kaže istraživač.
On dodaje i da bi voleo da se vrati nazad na Aljasku i potraži kuglice mahovine koje je obeležio tokom godina i godina istraživanja njihovog života. Ono što zna jeste da je Root Glacier i dalje pun ovih čudnih oblika života.
„Posetio sam ih prošle godine, ali nisam uspeo da pronađem one koje sam označio jer se nisam dugo zadržao. Ipak, mnogo loptica je i dalje tamo. Moguće je da se i dalje kotrljaju po glečeru“, zaključuje.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
