Zašto „zeleni miševi“ na Aljasci zbunjuju naučnike? 1Foto: Wikipedia

Dok je istraživao glečer Rut na Aljasci tokom 2006. godine, Tim Bartolomaus sa Univerziteta Ajdaho, koji proučava glečere, naišao je na nešto krajnje neobično – ogroman broj kugli od mahovine, „koje nisu nalepljene ni na šta i jednostavno stoje na ledu… svetlo zelene u moru belog“, rekao je Bartolomaus.

Intrigiran i zbunjen, Bartolomaus je sa svojim kolegama ubrzo počeo da istražuje mahovinu, da bi krajem aprila u žurnalu Polar Biology objavio studiju pod nazivom Rolling Stones Gather Moss: Movement and Longevity of Moss Balls on an Alaskan Glacier, u kojoj tvrdi da „zeleni miševi“ opstaju godinama i kreću se poput stada. Njihov način života i dalje je enigma za naučnike.

„Čitava kolonija kugli od mahovine pomera se istom brzinom i u istom pravcu“, kaže Bartolomaus. „Brzina i pravac mogu da se promene u roku od nekoliko nedelja“.

Zašto „zeleni miševi“ na Aljasci zbunjuju naučnike? 2

Ipak, Bartolomaus nije prvi istraživač koji je naišao na kolone zelenih miševa. Tokom 1950-ih, istraživač sa Islanda opisao je ovu pojavu u žurnalu Journal of Glaciology. On je ujedno i prvi koji je „pokretnu mahovinu“ nazvao „glečerski miševi“.

Svaka od ovih loptica je mekana i vlažna, a može da bude sačinjena od različitih vrsta mahovine. Do sada su pronađene na Aljasci, Islandu, Južnoj Americi i Svalbardu, ali istraživanja pokazuju da one neće da rastu na bilo kom glečeru, već su za to potrebni određeni uslovi.

Ono što je istraživače najviše iznenadilo – i zbunilo – jeste kretanje ovih loptica mahovine. Oni su očekivali da će se kuglice kretati nasumično otkidajući se sa ledenih postolja, ali je realnost bila drugačija. Kuglice su se kretale u proseku jedan inč dnevno i to poput jata ptica ili stada divljih životinja.

„Kada smo ih posetili, kretale su se relativno sporo ka jugu. Onda su počele da ubrzavaju i da pomalo skreću ka zapadu, da bi ponovo usporile i na kraju nastavile dalje na zapad,” kaže Bartolomeus.

I pored istraživanja i mnogobrojnih teorija, naučnici i dalje nemaju odgovor na pitanje o pravcima kretanja „zelenih miševa“.

„Mislili smo da ih možda vetar pomera, pa smo proverili dominantan pravac duvanja vetra“, kaže Bartolomaus, i dodaje da su proveravali i da li sunčeva svetlost možda utiče na kretanje i brzinu mahovine – bez rezultata.

„I dalje nemamo odgovor. Još uvek sam zbunjen“, kaže istraživač.

On dodaje i da bi voleo da se vrati nazad na Aljasku i potraži kuglice mahovine koje je obeležio tokom godina i godina istraživanja njihovog života. Ono što zna jeste da je Root Glacier i dalje pun ovih čudnih oblika života.

„Posetio sam ih prošle godine, ali nisam uspeo da pronađem one koje sam označio jer se nisam dugo zadržao. Ipak, mnogo loptica je i dalje tamo. Moguće je da se i dalje kotrljaju po glečeru“, zaključuje.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

7 reagovanja na “Zašto „zeleni miševi“ na Aljasci zbunjuju naučnike?”

  1. Rec „moss“ znaci mahovina. Nikakvi misevi se ne pominju u originalnom clanku!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.