Zavičajni muzej Župe je nezaobilazna destinacija na putevima vina

Samo su neka od mogućih pitanja koja su i u prošlim vremenima pokretala pojedince da se , na organizovani i sistematski način ,bave izučavanjem svoje prošlosti. Tek neki od njih uspevaju da oko tih svojih promišljanja i ideja okupe ljude koji razmišljaju na sličan način uočavajući iskonsku potrebu čoveka da, baveći se prošlošću , stiče znanja za tumačenje aktuelnog trenutka. Jedan od takvih znamenitih i umnih pojedinaca bio je i profesor Aleksandrovačke gimnazije Milosav Bondžić koji je uspeo da svoju ljubav prema prošlosti Župe prenese najpre prenese na dobar broj svojih učenika okupljenih u „Collegiumа historiсumа Župa“ da bi potom zadobio i podršku šire zajednice pretočenu, 27 januara 1992 godine, u Odluku opštine Aleksandrovac o formiranju Zavičajnog muzeja Aleksndrovca.

Od tada pa do današnjih dana ova ustanova je, kao i mnoge druge njoj slične u zemlji Srbiji, imala u svom radu uspone i zastoje ali najbitnije nije bilo diskontinuiteta u radu. Normom ,primarno, prepuštene materijalnim mogućnostima lokalne zajednice i osećaju donosioca odluka na lokalnom nivou o njihovom značaju i potrebama stanovnika i za tom vrstom usluge,ustanove poput Zavičajnog muzeja Župe iz Aleksandrovca ,opstaju i uspevaju da budu nosioci kuluturnih i drugih aktivnosti u svojoj sredini prvenstveno zahvaljujući volji, preduzimljivosti i entuzijazmu zaposlenih.

Ređe i svojih upravnika jer se isti, nažalost, često imenuju po stranačkim i drugim dnevno-političkim kriterijumima. U Aleksandovcu, na sreću, to nije slučaj jer je ovde dogotrajna vladajuća kolaicija Pokret za Župu dr.Jugoslav Stajkovac, prilikom izbora u ovoj , i sličnim ustanovama , prednost davala stručnosti i spremnosti na lični angažman kaže nam istoričar Ivan Brborić koji se, po drug put, nalazi na čelu muzeja iako on lično nije član Pokreta, što ne znači da ne deli slične poglede na potrebe delanja u segmentu aleksandovačke kulture sa svojim sugrađanima politički angažovanim u ovoj grupi građana.

„Važna nam je podrška osnivača i mi je imamo u dovoljnoj meri u odnosu na realne materijalne mogućnosti zajednice ,moglo bi to da bude i jače izraženo kroz zajednički angažman pre svega prema resornom ministarstu i drugim subljektima na nacionalnom nivou ali , moram da priznam , da po nekad izostaje i naša inicijativa u tom smeru iz niza razloga za čije navođenje bi trebale stranice i stranice vašeg lista“ kaže nam upravnik Brborić.

Zavičajni muzej u Aleksndrovcu se nalazi u, kako to ovde kažu, kući popa Marka Bogdanovića ,zdanju smeštenom na kraju centralne ulice , poznatije kao „Vinska“ u danima čuvene „Župske Berbe“ koja će se 2018 godine organizovati po 65-ti put. Raspolaže sa preko 3500 eksponata razvrstana u tri postavke: arheološku, istorisku i etnografsku. Dve grupe predmeta , po svom značaju i za širi , nacionalni , nivo se posebno izdvajaju. Prvu grupu čine četri skulpture od terakote otkrivene sredinom šezdesetih godina prošlog veka na lokalitetu Vitkovo čijih, neverovatnih 100 hektara,je i danas pod kulturnom zaštitom. Radi se o stvaralaštvu prvih praistoriskih zemljoradnika datovanom u razmeđu između 4200-te do 3500-te godine nove ere.To je period Vinčanske kulture za koji su pojedini naši naučnici govorili da bi se mogla zvati i Vitkovačka samo da je ovaj lokalitet ,za koji se smatra da je bio duhovno sedište tadašnjeg stanovništva na širim prostorima današnje Srbije , okriven pre Vinče.

Od 1991 godine i, kažu neki izvori , izložbe u Nici ove figurine od terakote imaju i svoja imena, Lady of Aleksandrovac, Venus de Župa, Madame de Vitkovo и Madame de Venčac dobijena prema ovdašnjim toponimima. Najpozantija od njih ,svojevrsni simbol Aleksandrovca i , kažu, budući logo vrhunskih vina iz ovog kraja je Lady of Aleksandrovac ovde prekrštena u Miladija. U pozi ruku oslonjenih šakama na bokove, sa očima u obliku slova V, na svom šestougaonom licu već je , od prvog , a sprema se sedmi, sajma vina simbol vinara ovog kraja. Od tada se koristi i kao simbol „Župske berbe“ koja , zadnjih godina, u četri dana trajanja, početkom septembra okupi i do pola miliona posetilaca.

Druga grupa predmeta znamenitog kulturnog značaja iz zbirke Zavičajnog muzeja Župe su delovi metalnog , bronzanog , pojasa iz perioda kasne antike . U pitanju je bronzana kopča sa pravougaonom alkom i takođe pravougaonim okovom tipa Gala, koji se hronološki može smestiti u IV vek. Uz pomenutu kopču pronađeno je pet bronzanih aplikacija oblika propelera koji su stilski identični sa onom na okovu kopče.

Ono što posebno privlači pažnju u delu etnografske postavke jesu poljane. Radi se o naseobinama ,kućama, građenim polovinom i krajem XIX veka za koje je znao još Josif Pančić i kojih je bilo na čak 29 lokaliteta od kojih su ,mnoge, nažalost porušene a i one preostale se teškom mukom štite što zbog nedostatka novca što zbog brojnih nedefinsanih pravnih pitanja i odnosa.Te nasobine su građene za porebe ljudi koji su dolazili u Župu iz sela sa Kopaonika i Željina da bi obrađivali svoje vinograde. Dakle u njima se živelo sezonski-tri-četri puta tokom godine kako diktira tehnologija gajenja vinove loze a u ostatku vremena bile su magaze i ostave o kojima su se brinuli čuvari-poljari.Dominantni prostor, poljane je, razumljivo, podrumski deo, namenjen za odlaganje što vina što poljoprivrednih alatki.

Obišli smo samo jedan od bližih lokaliteta u selu Lukarevina i uverili se u stanje poljana koje iziskuju hitnu intervenciju , stručno osmišljenu i materijano podržanu što javnim sredstvima sa šireg ,nacionalnog i međunarodnog nivoa što sredstvima zainteresovanih privatnih lica. Izrada inicijalnih projekta i prikupljanje dokumentacije bi ostala briga lokalne zajednice i Zavičajnog muzeja koji je za to spreman. U ovoj funkciji biće i izložba „Poljane Župske-Blago koje nestaje“ koja se priprema za 2018 godinu i koja će startovati iz nacionalnog Etnografskog muzeja u Beogradua a koja bi trebala da obiđe i druge veće gradove u Srbiji sa ciljem da animira zainteresovane potencijalne ulagače. Trenutna brojak od 72 aktivne male, porodične,registrovane vinarije govori da mnogi iz urbanih delova zemlje prepoznaju potencijale ulaganja u vinogradarstvo i proizvodnju vina pa na tome,u Aleksandrovcu, baziraju i optimizam da mogu sačuvati poljane.

Recimo za kraj ovog predstavljanja jednog od dva Župska muzeja ,drugi je Muzej vinarstva i vinogradarstva , jedinstven u Srbiji, da ovde željno isčekuju Svetog Savu ,27 januar 2018 godine ,datum kad obeležavaju svoj početak , da javnosti predstave svoj novi sajt. Smatraju ,i spravom očekuju da im ovaj savremeni komunikacijski alat doprinese kako uspostavljanju interaktivnog odnosa sa Župljanima rasutim širom sveta tako i boljoj prezentaciji svojh projekata koje polako pripremaju nebi li obezbedili i dodatna sredstva za svoje planirane aktivnosti jer su ,itekak o svesni da su vremena oslanjanja samo na materijalne mogućnosti osnivača nepovratna prošlost.

KOZNIK – GRAD VITEZOVA

“Koznik – Grad vitezova“ je međunarodna manifestacija zasnovana na metodama “oživljene istorije“ (Living history concept), koja se bavila interpretacijom kulturne baštine srednjevekovnog perioda i rekonstrukcijom života u srednjem veku u Srbiji i Evropi. Manifestacija je održavana od 2009 – 2015 godine, u organizaciji Zavičajnog muzeja Župe, na srednjevekovnom gradu Kozniku, u blizini Aleksandrovca, koji se uzdiže nad rekom Rasinom na 920 metara nadmorske visine.

“Koznik – grad vitezova“ je pružao posetiocima potpun doživljaj srednjevekovnog života kroz viteštvo, zanate, gastronomiju, muziku, scenska izvođenja, kostime i scenografiju. Svake godine je manifestacija imala posebnu temu, kao što je “Opsada grada“, “Kneževa večera“, “Srednjevekovni panađur“ i dr. Redovni gosti festivala su bile viteške družine iz Češke, Poljske, Ukrajine i Bugarske, uz učešće viteških grupa iz Srbije. U dosadašnjim programima je učesvovalo preko 600 učesnika: vitezova, dama, dramskih i muzičkih umetnika, predavača, ali i kuvara i zanatlija. Vidikovac na Kozniku je proglašen za jedan od tri nalepša u Srbiji.

“Koznik – grad vitezova“ je zamišljen kao interpretativni i prezentativni projekat sa ciljem da širu javnost upozna sa srednjevekovnim gradom Koznikom. U drugoj fazi projekta je zamišljeno da se Koznik opremi scenografski, da se zaposle ljudi iz okoline grada i stavi u svakodnevnu upotrebu u smislu kulturnog turizma. S obzirom da se Koznik nalazi između Vrnjačke banje, Kopaonika i Jošaniške banje, a ne zaboravljajući centar vinskog turizma Aleksandrovac sa okolinom, smatrali smo da je naš projekat održiv i poželjan iz raznih apekata: kako zaštite spomenika kulture, tako i zbog razvoja kulturnog turizma, razvoja aktivizma i razvoja preduzetništva u lokalnoj sredini. Projekat “Koznik – gra vitezova“ je finansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja i lokalnih samouprava Aleksandrovca i Brusa. Već od 2012. godine sredstva su bila znatno smanjena da bi finansiranje projekta prestalo u 2015. godini, te nismo bili u mogućnost da realizujemo svoje ideje do kraja.

Uporedo sa ovim projektom ekipa Zavičajnog muzeja Župe je realizovala projekat arheoloških istraživanja grada Koznika, koji je realizovan u dve kampanje i čije finansiranje je takođe prekinuto.
U blizini grada Koznika se nalaze i manastiri Milentija i Pleš, kao i druga mesta koja bi upotpunila ponudu posetiocima koji bi posetili ovaj kraj Srbije.

Sanja Crnobrnja Krasić
Viši kustos arheolog Zavičajnog muzeja Župe