Noćne more mogu biti povezane s autoimunim bolestima

U anketi sprovedenoj na 676 pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom (SEL), oko trećina njih je rekla da je imala noćne more pre pojave drugih simptoma. To otkriće podupire ideju da su snovi i imuni sistem mozga povezani. Istraživanje je objavljeno u žurnalu „eClinicalMedicine“.

Prvi dokaz

Odavno smo svesni da promene u snovima mogu značiti promene u fizičkom, neurološkom i mentalnom zdravlju, a ponekad mogu biti rani pokazatelji bolesti. Međutim, ovo je prvi dokaz da nam noćne more takođe mogu pomoći u praćenju tako ozbiljnog autoimunog stanja kao što je lupus, a važan je znak i pacijentima i lekarima da nam simptomi spavanja mogu govoriti o predstojećem recidivu, kaže Gaj Lešinzer, neurolog u bolnicama „Guy’s“ and „St Thomas’s“ u Londonu.

SEL je hronična autoimuna bolest koja počinje u dobu između 15 i 45 godina, a izaziva pogoršanje bolova u zglobovima, groznicu, bol u grudima, umor ili gubitak kose. Oko 40 posto pacijenata sa SEL-om razvija neuropsihijatrijske simptome, komplikujući dijagnozu i lečenje, jer su simptomi kao što su noćne more i halucinacije subjektivni i često neprijavljeni.

Nezapaženi simptomi

Osobe s autoimunim bolestima mozga često imaju živopisne, emocionalno nabijene snove, koji obično prolaze nezapaženo. Nedavne studije pokazuju da uznemirujući snovi mogu prethoditi Parkinsonovoj bolesti i do deset godina te mogu predvideti pojavu demencije i multiple skleroze.

Istraživači su takođe intervjuisali 69 ljudi sa sistemskim autoimunim reumatskim bolestima, uključujući lupus. Jedan učesnik studije opisao je loše snove tokom razvoja lupusa kao „užasne“. Mislim da što je moje telo pod većim stresom, to bi snovi bili življi i lošiji, rekao je pomenuti dobrovoljac.

Došao sam do zaključka da su noćne more verovatno borba protiv sopstvenog organizma, rekao je pak drugi pacijent, pokušavajući da pronikne u smisao takvih snova.

Poruka lekarima

Naučnici su uveli pojam ‘dnevne more’ kada su govorili o halucinacijama. Čim ste rekli dnevna mora to je imalo smisla. To je kao, ne nužno strašno; kao da ste sanjali san, a ipak sedite budni u vrtu… to je kao da se osećate stvarno dezorijentisani. Najbliže čega mogu da se setim je da se u snu osećam kao Alisa u zemlji čuda, odgovorio im je jedan od pacijenata.

Istraživanje je pokazalo da je više od 60 posto ispitanika imalo sve češće noćne more pre dnevnih mora. Ti rezultati su u skladu s opažanjima Sloun i reumatologa Dejvid Dikruza s Univerziteta „Kings College“ u Londonu.

Puno godina sam razgovarao o noćnim morama sa svojim pacijentima s lupusom i mislio sam da postoji veza s njihovom aktivnošću bolesti. Ovo istraživanje pruža dokaze za to i snažno podstičemo više lekara da obrate pažnju na noćne more i druge neuropsihijatrijske simtpome pacijenata, ističe Dikruz, prenosi Zimo.