Kada sam daleko od njega opisujem ga kao ljubavnika u zagrljaju Dunava koji sa Gardoške visine gleda na Beograd kao na istočnu provinciju. Opisujem ga kao antičku figuru koju brazdaju kamene ulice oivičene trošnim kućama sa čijih zidova vise muškatle grleći mirisom prolaznike. Kao dom ljudi koji se toliko razlikuju od ostalih podanika da svako ko slučajno zaluta pomisli da je u nekom drugom vremenskom prostoru. Različitosti po veri, naciji, boji, ukusu i ko zna čemu u Zemunu ne postoje. Svi su Zemunci.

Zemun je grad koji ima poseban zvuk. Tonovi tambura se mešaju sa zvukom talasa i hukom košave uz povremene smetnje klepeta civilizacije. LJudski glasovi uglavnom pevaju a ptice i dalje cvrkuću.

Čudan je ovo grad. Čudan za svakog sa strane baš koliko su čudni njegovi žitelji. Najradije borave na obali osluškujući talase. Pojedini se ljuljaju na njima a neki ih koriste za izvlačenje alaskih mreža. Sasvim je obično sresti Zemunku kako čita kraj obale ili Zemunca kako kraj nje spava. Sasvim je prirodno sresti zagrljene i čuti „volim te“.

U Zemunu titule nisu potrebne. Za svetovne niko ne mari ali se zato veoma poštuju one stečene u njemu. Različite su kao i ljudi pa se može čuti za Zemunologa, Najholda, Bricu i…… Nekima su samo zvanje a pojedinima i ime koje tako nastavlja život sve prkoseći vremenu.

Prva šetnja za sve koji posete Zemun odvija se kraj obale sa obaveznim prolaskom stazom stepenica sve do Kule. Pogled sa platoa će na tren zamrznuti svakog a pogled u slike u galeriji odmrznuti i razgaliti. Stotinak stepenika iz galerije do vidikovca ubrzaće srce dovoljno da prihvati talase lepote koji će se kroz oči ulivati pravo u srce posmatrača. Sa tog vidikovca vidi se sve: istorija na zapadu, Sunce na jugu, Beograd na istoku i stepa na severu. Kada posmatrač ugleda imena urezana na opekama zidova kule stara preko sto godina sa tragovima ljubavi koje još uvek žive znaće da je u gradu sazdanom po meri čoveka.

Jedinstvenost Zemuna vidna je i po postojanju duha koji ga prožima i čuva. Nije ga moguće videti ali i te kako jeste osetiti. Dovoljno je da prošetate Zemunom i uverićete se u njegovu moć. Vratiće Vam osmeh na lice, sjaj u oči i razliti radost čitavim telom. Ne možete ga zaobići. Nalazi se svud. Lebdi poput aure iznad grada, inspiriše i pleni. Ni Košava mu ništa ne može. Pleše sa životom i Zemunom i svakim bićem. Svet postaje lepši, boje toplije, usne ukusne a vino pitkije. Čak je i zvuk grada melodičan naročito ako je izmešan sa hukom Dunavskih talasa i sve tako do prvih tamburaša čije će Vas melodije zagrliti a glasovi ljubiti sve do zore. Provešćete se kao nikad i vratiti dostojni gospodske časti.