Žice i mrežice potiskuju skalpel

Reč je o metodi koja, uz lokalnu anesteziju i svega nekoliko kapi krvi, rešava najkompleksnije probleme na jednostavan način. Iako u toku intervencije može da dođe do komplikacija, one su svedene na najmanju meru – preciznošću, vrhunskom tehnikom i savremenim materijalom, počev od žica tankih kao vlas kose, preko balona za širenje krvnog suda, federčića, stentova. Njihova upotreba dovela je do toga da se danas grudni koš ne otvara onoliko često kao pre 20 godina. Tada je interventna kardiologija počinjala sa primenom balona, a u skoro 80 odsto slučajeva stavljani su, hirurškim putem, venski ili arterijski „mostovi“, baj-pas, da bi se zaobišla suženja. Danas se taj odnos obrnuo.

Interventna kardiologija je u takvoj ekspanziji da prof. Nedeljković predviđa da će kardiohirurgiji u budućnosti ostati da reši svega 10 odsto suženja krvnih sudova srca.

Ako je kod pacijenta došlo do zapušenja krvnih sudova, usled holesterola, stresa, genetike, pušenja, interventnom kardiološkom procedurom dolazimo do mesta zapušenja i probijamo ga uz pomoć specijalnih žica. Interventni kardilog može da nađe put do srca, probije „fibroznu kapu“. To je nesumnjiva prednost ovog minimalno invazivnog pristupa u lečenju.

Interventne kardiološke procedure primenjuju se kod pacijenata koji su više puta operisani, zbog nastalog vezivnog tkiva ili problema sa venskim i arterijskim graftovima kojim je urađeno „premošćavanje“ (baj-pas) pre deset ili 15 godina. Interventna kardiologija sa velikim uspehom primenjuje se u zbrinjavanju akutnog infarkta srca, koji ne može da reši ni hirurg, ni intenzivna nega.

Tokom Beogradskog samita interventnih kardiologa, koji je održan u Best Vestern hotelu M, procedure koje su radili svetski i domaći stručnjaci, prenošene su uživo iz sala za kateterizaciju. Reč je o složenim intervencijama koje traju tri do četiri sata, bilo da je reč o „rešavanju“ zapušene vene, arterije ili mesta račvanja krvnog suda, ili delikatnim urođenim (nezatvorenim) otvorima na srcu.

Za četiri kongresna dana, interventne procedure urađene su kod ukupno 44 pacijenta: u KCS kod12 pacijenata sa akutnim infarktom i 26 „hladnih“ slučajeva, od kojih samo dve nisu uspele iako su u pitanju najteži slučajevi. Po dve intervencije urađene u salama za kateterizaciju u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa, i institutima za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Sremska Kamenica.

Beogradski samit sastojao se iz dva dela – jednog, gde se interventnim putem rešavaju problemi sa srčanim krvnim sudovima, i drugog – posvećenog inovaciji znanja. Lekarima različitih specijalnosti iz cele Srbije (internisti, kardiolozi, lekari opšte medicine) predočeni su zaključci najnovijih studija iz kardiologije, kao što je lečenje srčane slabosti ili arterijske hipertenzije. Skupu je prisustvovalo više od 300 lekara i 40 predavača i operatora iz Indije, Kine, Japana (lekarke koje donele specijalne žice), Grčke, Turske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Rumunije. Gosti su najdelikatnije intervencije obavljali bez honorara. Ocenu će, kaže naš sagovornik, dati pacijenti.

Tokom Samita organizovano je šest praktičnih kurseva, a lekari su bili u prilici da na simulatorima uvežbavaju interventne procedure u slučaju akutnog infarkta ili zapušenog krvnog suda. Održan je i sastanak najvećih stručnjaka u oblasti primene matičnih ćelija.

Šesti kongres kardiologa i interventnih kardiologa, organizovao je Fond Srbije Za vaše srce, u saradnji sa Radnom grupom za interventnu kardiologiju, Udruženjem kardiologa Srbije i Medicinskim fakultetom u Beogradu. Skup je održan pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije, prinčevskog para Karađorđević. Ocenu će, kaže naš sagovornik, dati pacijenti.

– Stranci su nam odali priznanje da je ovo bio najbolje organizovan skup, u kome je sve uigrano do savršenstva, uključujući usluge Hotela M. Samit je i potvrda da srpska interventna kardiologija zauzima visoko mesto, jer ovakav sastanak nije imala nijedna od zemalja u okruženju, objašnjava Nedeljković.

On ističe da će se naredne godine verovatno otići korak dalje: interventnim pristupom radiće se ugradnja srčanih valvula, što se sada radi uz otvaranje gudnog koša. U svetu je počela primena neinvazivne metode kod pacijenata sa komorbiditetom (prisustvo više bolesti), najčešće starih ljudi koji teže mogu da se stave na vantelesni krvotok. Biće, kako kaže, revolucija kada se nešto tako krupno bude rešavalo na jednostavan način.

– Kada je reč o našoj zemlji, svaki zdravstveni centar u Srbiji treba da ima salu za kateterizaciju. Ne može pacijent sa infarktom u Užicu da bude zbrinut tamo kao što može u Beogradu. Svaka osoba mora da ima šansu. Jer, najveća sreća jednog čoveka je da spava dobro i da ga ništa ne boli – kaže na kraju prof. dr Milan Nedeljković.

Velika imena

Stranci, velika imena „u rukama i u olovci“ (projektima), bili su impresionirani uigranošću naših timova – tehničara, sestara, transportera, interventnih kardiologa, anesteziologa i koji su „rešili“ 12 infarkta za ova tri dana. Među uvaženim gostima iz inostranstva bili su Jumbo Ge iz Šangaja, Džordž Sijanos iz Grčke i prof. Andrija Terzić sa klinike „Mejo“.

Poražavajuća statistika

Prema smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja Srbija zauzima treće mesto u svetu, odmah iza Rusije i Ukrajine, sa smrtnošću od ovih bolesti i do dva puta većom nego razvijenim zapadnim zemljama. Među najznačajnijim faktorima rizika su: pušenje, fizička neaktivnost, loš način ishrane, visok krvni pritisaka, visok nivo masnoća u krvi, gojaznost i šećerna bolest, starije životno doba, muški pol, porodično opterećenje, stres.

Brojke govore gde smo

U Srbiji ima 17 sala za kateterizaciju, 64 interventna kardiologa i radiologa, kao i 27 „u treningu“. Prošle godine ukupno je urađeno 9.225 interventnih procedura (zbrinuto je 2.460 akutnih infarkta), a 20.394 dijagnostičkih procedura. U dve postojeće sale za kateterizaciju u KCS obavljeno je 1.000 interventnih procedura kod pacijenata sa akutnim infarktom, kao i više od 1.500 „hladnih“. Urađeno je i 4.500 dijagnostičkih procedura. Poređenja radi, velike bolnice, poput klinike Mejo ili klinika u Hjustonu i Ročesteru imaju daleko manje brojke.