Zlo, pala priroda ili loša navika

Zlo u ljudima je tema večitih rasprava. Kako i ne bi kada je zlo jedan od najvećih problema i izvora patnji čovečanstva. Pored poreza, naravno. Koliko puta smo čuli da je neko znao da bi trebalo da ispravno postupi u nekoj situaciji ali ga je „nešto“ sprečilo i navelo na pogrešan put? Navelo da povredi druge ljude. Da li su neki ljudi prosto zli i tu se ne može ništa? Da li je zlo ontološka kategorija, tj. postoji samo po sebi ili je zlo prosto nedostatak dobra? Da li se u svakom čoveku bore dobro i zlo? Da li zlo u ljudima može da se „podobri“? I od čega sve to zavisi?

Svako od nas je, bar nekad, čuo za ljude koji su počinili nezamisliva zla. Setimo se samo Hitlera. Istorija vrvi od podataka koji dokazuju da su neki ljudi spremni da urade stvari od kojih nam se diže kosa na glavi. Krvoločni vladari, sumanute vojskovođe, moderne psihopate, masovne ubice. . imaju nešto zajedničko. Radili su loše stvari. Zlo je bilo prisutno. Da li su oni oduvek bili zli? Ili su oni smatrali da su dobri i da su njihovi postupci neophodni, opravdani, u redu? A mi sami? Koliko puta smo uradili nešto loše, nanieli neko zlo sebi ili drugome? Je li taj delić zla, ma kako bio malen, neopozivno dat svakom od nas? A možda su neki dobili i malo veći zalogaj. Krenimo od početka.

Zlo kroz istoriju

Da krenemo od definicije zla. Zlo je širok pojam koji obuhvata neprihvatljive aspekte ljudskog ponašanja i mišljenja, kojim se nanosi šteta sebi ili drugima. Zlo uključuje aspekte kao što su: mržnja, okrutnost, sebičnost. samoživost itd. Neki smatraju da je zlo prosto odsustvo dobra. Kako je zlo počelo?

Hrišćanstvo o zlu

Prema hrišćanskoj tradiciji prvi postupak koji je naneo zlo celom čovečanstvu se desio u Rajskom vrtu. Adam i Eva su zagrizli jabuku koju im je ponudila zmija i , od tada, ljudi su proterani iz raja. Više nisu mogli da uživaju u blagotetima bezbrižnog rajskog života već su morali da se suoče sa mukotrpnim zemaljskim bivstvovanjem koje uključuje i zlo. Čojek se oglušio o Božji plan da živi ne osetivši nikad muku i zlo i jedući sa Drveta Poznanja spoznao je i svoju dualističku prirodu. Na neki način, koren čovekovog zlog postupka je bilo nepoverenje koje je imao u odnosu na Božju zabranu da ne jede sa Drveta. Prekid odnosa poverenja i ljubavi sa Bogom je uslovio da čovek pati zbog svog zlog postupka. Ova biblijska priča objašnjava zlo u svetu kao posledicu prekida harmoničnog odnosa čoveka i Tvorca. Onda kada sumnjamo, ne poslušamo, oglušimo se o duhovni princip-padamo.

Naravno, postoje i druge interpretacije ove priče. Neki smatraju da ona prosto predstavlja metaforu za nužan proces čovekovog odrastanja. Ne možemo celi život provestu u raju majčinog zagrljaja. Moramo odrasti i suočiti se sa svetom. A u njemu ima zla. I druge religije su opisivale zlo kao princip proizašao iz čovekove prirode i delovanja. Mi smo nosioci Prvog grijeha i kao takvi moramo dokazati da smo dobri, mormo se trudili i zaslužiti dobro. Onda ćemo se vratiti u raj iz kojeg smo proistekli. Ovo vraćanje u doba nevinosti je put na kojem ima više trnja nego ruža. Ali tako je inače u prirodi. Kao što vidimo, sve zvanične religije smatraju da zlo postoji kao ontološka kategorija. Dakle, zlo nije odsustvo dobra već svakako postoji, prisutno je i u nama a da ono tj. zlo bude veće, zlo ima i svoje predstavnike u vidu demona-duhovnih bića koja nas nagovaraju da radimo zle stvari. Slikovita opisivanja borbe dobra i zla možemo da vidimo na zidovima mnogih crkava, manastira, katedrala. Živopisni opisi muka ljudi koji zbog svog zla gore u paklu služe kao upozorenja da ne radimo zle stvari. Naravno, ne bi trebalo takve poruke tumačiti bukvalno. Niko ne gori u užarenom kotlu poslje smrti u bukvalnom smislu, već se šalje poruka da duša poslje smrti, koja je opterećena sopstvenim zlim delima, ne može da nadje smiraj jer je progone teški osećaji krivice, kajanja itd.

Budizam i zlo

Buda je smatrao da postoje četiri osnovna razloga zbog kojih činimo zlo: žudnja, strah, ljutnja i neznanje. Dakle, smatrao je da su uzroci zla u samom čoveku, ne u spoljašnjim silama koje ga na zlo navode. Čovek se sam odlučuje na to kakve će prirode biti njegovi postupci. Slobodna volja, naravno nije negirana ni u drugim religijama, iako postoje sile koje čoveka navode na zla dela. Na kraju odlučujemo sami. Ni horda demona nas ne može uvesti u zlo ako na to sami ne pristanemo. Tako su smatrali i filozofi.

Zlo i filozofija

Sokrat je smatrao da svekoliko ljudsko zlo proističe iz neznanja. Ukoliko bismo imali nephodno znanje, ne bismo ni činili ono što je zlo. Na pitanje zašto neki ljudi, ipak, svesno čine zlo drugim ljudima, Sokrat je odgovarao da oni ne znaju da su svi ljudi međusobno povezani i da kada nekome činimo zlo, činimo ga, u stvari, samom sebi. Sokrat je izgleda, imao uverenje o međusobnoj povezanosti ljudi vrlo slično onoj biblijskoj zapovesti:“ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Dakle, svi ljudi su Jedno. Povređujući druge, povređujemo sebe. Samo što to ne znamo, nismo još pronikli u ovaj duhovni princip. Sokrat je, inače, bio savremenik sv. Pavla koji je veoma cenio njegovo mišljenje, iako ga je smatrao paganinom.

Sv. Avgustin je smatrao da zlo ne postoji samo po sebi. Zlo je nedostatak dobra, zlo je nebiće. Takođe je bio uverenja da, kada bismo živeli u nekom „savršenom“ svetu, gde zlo ne postoji i nije moguće, ne bi bila moguća ni naša slobodna volja. Čovek je biće koje ima slobodnu volju, sam se odlučuje na dobro ili zlo, pa prema tome ovaj svet mora biti ovakav kakav je, jer savršen svet isključuje našu slobodnu volju. Zlo je neizbežna činjenica našeg postojanja. Kao i porez.

Spinoza je negirao antropomrfizam Boga. To znači da je smatrao da Bog nije biće, da je iznad našeg poimanja dobra i zla i prema tome, ono što nama izgleda kao zlo, to je uključeno u Božji plan jedne šire perspektive. Mi možemo nešto da tumačimo kao zlo. ali pošto ne vidimo sve aspekte stvarnosti svojim ograničenim umom, na širem planu to je takodje deo Božje promisli. Tako da zlo i dobro predstavljaju samo konstrukcije naših umova. Ono što danas smatramo dobrim za sebe, sjutra se možda neće pokazati kao dobro i obrnuto. Možemo da prihvatamo sve stvari sa distancom i mirom jer je sve relativno.

Kant je bio mišljenja da je jedino moralan odgovoran čovek slobodan čovjek. Sloboda proističe iz naše odgovornosti za sebe i druge ljude. Tek kada se moralno odlučimo i uobličimo, možemo reći da smo slobodni ljudi, koji ne robuju svojim strastima i hirovima. Tako da je zlo deo neizbežne ljudske prirode ali mi , na kraju, odlučujemo da li ćemo stati na njegovu stranu.

Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi, vidimo kako se fokus sa zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči. Razvijajući svoja razmišljanja o zlu kroz istoriju filozofije mnogi mudri ljudi su došli do zaključka da smo za svoje zlo sami odgovorni, da je ono stvar našeg izbora, da imamo moć da se odlučimo, u svakom trenutku, kojim putem ćemo poći. Moralnost i nemoralnost na taj način postaju pounutrene, odnosno stvar naše savesti i srca. Izgleda da zlo otjelovljeno u liku đavola možda samo predstavlja našu projekciju onih mračnih dubina koje se nalaze u nama. Znajući sve to, zašto se ipak onda odlučujemo za zlo? Što ne napravimo ispravan izbor?

Psihologija zla

Raspravljajući , kroz istoriju, da li je čovek po prirodi dobar ili zao, psiholozi su bili različitih stavova i mišljenja. Frojd je u čoveku video jedno animalno stvorenje kome je primarno da zadovolji svoje seksualne i agresivne nagone, a kojeg zajednica primorava da umnogome odstupi od svojih želja, da bi ljudi uopšte mogli ostati zajedno i ostvariti zajednicu. Ova pesimistička slika prave čovekove prirode progonila je Frojda skoro do smrti, kada je u poznoj starosti malo ublažio svoj stav. Jung je, sa druge strane, verovao da su svakom čoveku zapravo najvažniji oni impulsi koji ga vode samoostvarenju tj. individuaciji. Suština života je dostizanje harmonije sa sobom i prirodom. Jung je verovao u dobrog čovjeka, kao i humanistički orjentisani psiholozi. Frankl, Rodzers, From. . . Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari, zapravo, na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi ljudi, ljubav, poštovanje, smoostvarenje, povezanost. Ali, pošto su bili povređeni i doživeli mnogo zala sami, oni zlo proizvode i prenose dalje kao jedini način da postognu ono što svi želimo. Ali, to nije ispravan put, pa takvi ljudi pate i iz patnje se ponovo radja zlo. Začaran krug. Ne verujem da je postojao ijedan serijski ubica a da je imao divan život, ispunjen ljubavlju i razumevanjem. Obično su takve osobe i same bile žrtve zlostavljanja, zanemarivanja i svakojakih užasa. Naravno, to nije opravdanje za zlo. Ali je objašnjenje. Postoje i ljudi koji su svoju patnju preobratili u svoju najvišu vrednost. Koje patnja nije prozlila, već podobrila. Spominjani psiholog Viktor Frankl, koji je bio osnivač logoterapije tj. terapije smislom, i sam je prošao kroz koncentracioni logor. U logoru je izgubio svoje najbliže. Najstašnije ljudsko iskustvo. On ga je iskoristio da pomogne mnogim ljudima koji su izgubili smisao života ili imaju neke druge psihološke probleme. Njegov stav je bio da svako, i u najtežoj životnoj situaciji, ima izbor da li da se odluči za dobro ili zlo. On se odlučio za dobro. Iako je pretrpeo najveće zlo. Verovao je u ljude. Kao i Hristos koji je u Bibliji rekao: “Kao bogovi ste:“Ljudi, dakle imaju tu božansku moć, pitanje je kako će je iskoristiti.

Zlo i nedostatak empatije

U svojoj knjizi“Psihologija zla“ britanski psiholog Sajmon Baron Koen smatra da je zlo nedostatak empatije. Empatija je naša sposobnost da se uživimo i zamislimo kako se oseća drugo ljudsko biće. Što imamo manje empatije, to ćemo više biti zli,to jest manje ćemo moći da osetimo kako se drugi ljudi osećaju u raznim situacijama. Onda ćemo, bez posebne griže savesti, moći da ih povređujemo. Uzroci ovakvih ponašanja su, prema Koenu, u vaspitanju, genetici, lošoj sredini u kojoj dete odrasta. Bitno je da znamo da se svi nalazimo na jednom kontinuumu empatije, imamo je manje ili više i u odnosu na to smo više okrenuti dobru ili zlu. Dobra vest je da se empatija uči ako je nemamo dovoljno. Kada nam drugi ljudi postanu važni dobijamo stvari za koje nismo znali da postoje, a za kojima smo bezuspješno tragali na putu bavljanja zlom. Biti dobar je mnogo lepše.

Da bismo utvrdili svoju meru zla, potrebno je da se zagledamo duboko u sebe. To nije lako. Često svoje zlo projektujemo na druge ljude, pa smatramo lošim kod ljudi, upravo one naše osobine od kojih sami bežimo.

Zlo i fragmentacija ličnosti

Psiholog Robin Skiner je smatrao da su ljudi dobrog mentalnog zdravlja dobri, tolerantni ljudi jer su svesni povezanosti svih ljudi u Jedno. “Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Izgleda da važi i danas. Po njemu, zlo nastupa onda kada sebi ne priznajemo svoje loše osobine, kada ih guramo pod tepih. Mentalno zdravlje je stvar harmonije izmedju različitih delova naše ličnosti i u redu je da imamo i dobre i loše strane. Ako poričemo ove loše, postajemo neintegisani i samim tim smo skloni da činimo zlo, jer ne priznajemo istinu sebi. Na kraju i jedno ima za djavola je Diabolis tj. “onaj koji cepa na djelove. “Ako možemo da vidimo svoju nefragmentisanost, onda smo već na dobrom putu da svoje zlo otklonimo. Zli ljudi nisu u stanju da svoje zlo kao takvo vide, zato i rade zle stvari. Dakle, za svako zlo postoji objašnjenje, ono je uglavnom stvar nedostatka ljubavi, povezanosti, razumevanja drugih itd. Ali time zlo ne dobija opravdanje. Na kraju sami odlučujemo o tome kakvi ćemo biti. Neki ljudi su kroz patnju postali mučitelji, neki svetitelji. Za nas je dovoljno da se ponekad zagledamo u sebe i da dopustimo da nas naši iskreni uvidi „ucelove“ tj. učine celim. Na kraju, to je ono što riječ holy ili sveti znači. Onaj koji je celi, integrisani, potpun, Jedno sa drugim ljudima i Bogom. Jer na kraju, svi smo Jedno. Dobro je znati to.

Autorka je dipl.psiholog, psihoterapeut u edukaciji (TA Centar)