To što je nova školska godina počela bez štrajka nije umanjilo haos koji u školama vlada nakon objavljivanja lista tehnoloških viškova i slobodnih radnih mesta. Koliko će ljudi uspeti da dopuni normu, kome će biti ponuđene otpremnine i pod kojim uslovima – sve su to pitanja na koja zaposleni u obrazovanju još uvek čekaju odgovor.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Liste tehnoloških viškova se godinama unazad objavljuju 15. avgusta i u tom smislu kritike dela javnosti na račun resornog ministra Srđana Verbića o pravljenju nekakvih „lista za odstrel“ nisu utemeljene. Novina je što su ovaj put liste javne, i što su direktori kao slobodna radna mesta morali da prikažu i ona na kojima su angažovani zaposleni na određeno vreme. Tako se došlo do famozne brojke od čak 12.000 slobodnih mesta u prosveti.
Iako sindikati tvrde da pojedini direktori skrivaju slobodna mesta, te da su o svemu obavestili Ministarstvo prosvete, već sada je jasno da svi oni koji su se ogrešili o zakon neće biti kažnjeni. Čak i kad Verbić tvrdi da se takve stvari neće tolerisati, potpuno je jasno da su lokalni moćnici, direktori i načelnici školskih uprava mnogo jači „igrači“ od ekipe u Nemanjinoj, koja je očito svesna da bi razrešenjem neposlušnih polovina škola u Srbiji ostala „obezglavljena“.
Dodatni haos izazvali su novi pravilnici o finansiranju osnovnih i srednjih škola, koji su od aprila više puta menjani, da bi najnovija verzija u osnovne škole stigla 1. septembra. One su sada prinuđene da ponovo boduju nenastavno osoblje i prave nove liste viškova, jer Ministarstvo nije uradilo posao na vreme i kako treba. Ipak, priča o masovnim otpuštanjima pedagoga, psihologa, sekretara i drugog nenastavnog osoblja ima i drugu stranu, koji zaposleni u školama i sindikati prećutkuju. Analiza je, naime, pokazala da su škole masovno kršile stare pravilnike o finansiranju, da su zapošljavale mnogo više ljudi nego što su imale pravo, ali za to niko nije odgovarao. Verbić je rešio da uvede red u sistem, i logično, suočio se sa kritikama sa svih strana.
Ovde, međutim, nije kraj mukama prosvetara. Pitanje je šta će se dešavati u školama kada 12. oktobra stupi na snagu Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Hoće li taj zakon oterati u penziju 3.000 učiteljica i nastavnica i ko će popuniti njihova mesta usred školske godine?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
