Ako je verovati novinaru Mihalu Ramaču, savijanje kičme je poželjno i korisno političko ponašanje pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. On je tu tezu razvio u tekstu pod naslovom „Udri po Mađarima, naši smo!“ (Danas, 10. jun 2014). U pitanju je njegovo reagovanje na moj tekst pod naslovom „Savez Vučićevih Mađara“ (Danas, 4. jun 2014). Istini za volju, Ramač ni u jednoj rečenici izrikom ne preporučuje savijanje kičme. On to čini indirektno.
„Zbog čega bi upravo stranka nacionalne manjine morala da bude protiv Vučićevog režima, kada se gotovo sve što se mrda na političkoj sceni Srbije i danju i noću nudi tom istom režimu?“, pita se Ramač na jednom mestu u svom tekstu i tvrdi: „Pripadnicima manjina nije bio dobar ni Milošević, pa se nisu gurali u prve redove borbe protiv njega. Da jesu, prošli bi mnogo gore, a ne bi ga srušili.“
Ramač tvrdi da se na osnovu teksta „Savez Vučićevih Mađara“ može zaključiti da je SVM bio dužan da bude u opoziciji, odnosno da se suprotstavlja najvećoj partiji u Srbiji. U mom tekstu, međutim, to nigde ne stoji. Piše nešto drugo. Citiram: „Ulazak SVM u vladu čoveka čiji je politički otac bio Vojislav Šešelj sigurno je ogorčio mnoge vojvođanske Mađare, jer oni pamte Šešelja kao glavnog ideologa i egzekutora etničkog čišćenja, kojem su i sami bili podvrgnuti.“ Poenta mog napisa nalazi se u oceni da bi to moglo skupo da košta SVM već na prvim narednim izborima. To i sada mislim.
U mom tekstu nema nikakvih saveta šta bi SVM ili neka druga politička stranka trebalo da čini. Kod Ramača ima. On nikako ne preporučuje pripadnicima nacionalnih manjina, a posebno Savezu vojvođanskih Mađara (SVM) da se svrsta uz opoziciju za koju tvrdi da je „kilava“. Jer, veli on, gadno bi se proveli. „Naravoučenije“ koje se nudi ovakvim načinom razmišljanja je kristalno jasno. Ono glasi: savij kičmu pred jačim od sebe i ćuti. Prepusti nekom drugom da se izbori i za tvoje pravo, a ti gledaj da u međuvremenu nešto ušićariš ako možeš. E sad, što je to s moralne tačke gledišta krajnje problematično, druga je stvar. Ramač se, očigledno, time ne bavi.
On je, čovek, pragmatičan. Takav je bio i ranije. Recimo, u vreme kada je agitovao za Koštunicu i njegov ustav s očiglednom kalkulacijom: pa ako me se drugovi sete… Međutim, nisu ga se setili. Ko zna? Možda će sada neki drugi drugovi da ga se sete.
Autor je novinar iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
