Mnogo uspešna služba

Kada podelite izdvojene „milijarde“ sa velikim brojem budućih zaposlenih, dobijete oko 1050 „evra po radnom mestu“, e sada kada to podelite sa makar šest meseci dobijete „mesečno po glavi 175 evra“. Mnoga su tu otvorena pitanja: koje su to grane delatnosti u kojima je moguće opremiti radno mesto sa 1050 evra, koje su to preduzetničke veličine (ej, 50.000 preduzetnika i to ne bilo kakvih), sposobne da sa samo 1050 evra startuju, razviju i valjda dalje uspešno vode svoj biznis??? Od kojih para će „dok ne stanu na noge“ da isplaćuju plate, poreze, doprinose za bandere, firmarine, repromateriijal, struju, vodu, grejanje, telefon, faks, fikus i sve ostalo što jednoj firmi treba? Znači li to da će Srbija imati 50.000 kandidata za Nobelovu nagradu u ekonomiji u kom slučaju bi vlada morala da demantuje ministra spoljnjeg dela, da nagrada nema značaja, jer bi sa nešto više od milion evra moglo da se otvori još 1000 novih radnih mesta, a šta je jedan ministar naspram tako grandioznog rezultata. Tvorci i prenosioci ovakvih izjava u najmanju ruku mogu da se svrstaju u „epski NOB ciklus“ po onoj čuvenoj „o zar se i to može 10 na jednoga“. Može se i te kako, forme agitpropa su ostale iste, samo se izvođači radova menjaju. Pre samo nekoliko godina, ista služba je uradila analizu efekata troškova sprovođenja „aktivnih mera zapošljavanja“ (šta god to realno značilo) i tom prilikom je jedan od autora (dr Arandarenko) konstatovao da su efekti tih mera gotovo zanemarljivi, ali koga briga, služba je služba i sve dok se ne ukine sprovodiće „aktivno“ besmislene mere dok i poslednji kvalifikovani nezaposleni ne napusti zemlju, a efekti, kao i prethodnih godina – mi i dalje jašemo, regionalno i liderski, na (za)čelu kolone!