Kritika RTS-a posle neproduženog ugovora

Nisam među onima koji smatraju da je RTS bez problema. Naprotiv. Tokom svog mandata predsednika Upravnog odbora RTS-a više puta sam javno ukazivao na ozbiljne probleme u radu javnog servisa i zbog toga podnosio krivične prijave protiv najviših funkcionera RTS-a. Zato nemam nikakav razlog da branim bilo koje rukovodstvo RTS-a niti da prećutkujem probleme koji postoje.

Upravo zbog toga smatram da je tekst Miroslava Karlice, najblaže rečeno, problematičan.

Ne zato što je kritikovao RTS – kritika javnog servisa je legitimna. Problem je nešto drugo: što Karlica danas iznosi veoma teške optužbe bez ijednog ozbiljnog dokaza, i to tek nakon što mu nije produžen ugovor. Naime, Karlica je bio stalno zaposlen u RTS-u od 1998. godine, a u penziju je otišao avgusta 2023. godine, posle čega je bio angažovan na RTS-u po autorskom ugovoru u Programu za dijasporu sve do maja ove godine. Ovi podaci su važni da bi se shvatio vremenski kontekst Karličine kritike.

Karlica govori o „sveopštem strahu“ na RTS-u. Međutim, ta tvrdnja teško stoji pored činjenice da zaposleni u RTS-u okupljeni oko inicijative „Naš protest“ javno i konstantno kritikuju uređivačku politiku i stanje u javnom servisu, a da zbog toga nisu snosili nikakve sankcije. To direktno dovodi u pitanje sliku „sveopšteg straha“ koju Karlica naknadno konstruiše.

Još je teže razumeti njegovu spremnost da sopstvene kolege prikaže kao „ljude sklone da služe svakoj vlasti“. To nije analiza – to je diskvalifikacija čitavog kolektiva u kojem je proveo 28 godina. Takva ocena nije samo neargumentovana, već i uvredljiva za ljude sa kojima je delio profesionalni vek.

Ako je zaista smatrao da u RTS-u vlada takav nivo oportunizma i straha, gde je bio ranije? Zašto njegovo ime ne nalazimo među potpisnicima protestnog pisma koje su zaposleni okupljeni u inicijativi „Naš protest“ prošle godine uputili menadžmentu RTS-a? Miroslav Karlica tada nije bio među njima.

Ni tvrdnje o navodnim „iznuđenim ostavkama“, smenama i otpuštanjima nakon dolaska novog direktora RTS-a ne zasnivaju se na činjenicama. Karlica ne navodi nijedno ime. I to nije slučajno, ne navodi jer takvo ime ne postoji. Reč je o proizvoljnoj interpretaciji kadrovskih i ugovornih odluka koji se bez dokaza predstavljaju kao politička čistka. Tvrdnje o „nepodobnima“ i „pretnjama režimu“ ostaju u domenu insinuacija.

U završnici teksta Karlica u potpunosti napušta temu RTS-a i prelazi u politički manifest. Umesto analize javnog servisa, nudi se scenario „pada vlasti“ i model „oslobađanja“ RTS-a kroz privremena tela, kadrovske smene i političko prekomponovanje institucije nakon izbora.

Tu više nema ni analize ni novinarstva. Postoji samo politički program. I upravo tu se pokazuje ključni problem njegovog teksta: od kritike RTS-a dolazi se do otvorenog političkog pamfleta, u kojem se javni servis posmatra isključivo kao plen nakon promene vlasti.

Takav završetak ne ostavlja prostor za dilemu da li je reč o doslednoj kritici javnog servisa – ili o naknadno artikulisanoj političkoj reakciji autora koji se javlja tek nakon što je ostao bez sopstvenog ugovora.

Autor je predsednik UO RTS

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.