Tekst Dragoljuba Petrovića „Je suis šarlatan“ izazvao je neprimereno burno reagovanje prof. dr hadži Smaja Serhatlića, zamenika predsednika Sabora IZ u Srbiji i predsednika beogradskog Muftijstva i Medžilisa.
Tekst počinje nečim što autor naziva kritikom, ali se vrlo brzo intonacija menja u „ … vi se usuđujete da imputirate …“ i „… vi ste se drznuli …“, do konačnog zahteva za javno izvinjenje i pravnu satisfakciju za uvredu na verskoj osnovi, ako izvinjenje izostane. Dobro je da pretnja nije dobila drugu dimenziju.
Na stranu promašena tema te burne reakcije – cilj satire nije bio Muhamed, nego neko ko sebi ovde daje značaj kakav Muhamed ima kod muslimana. Nije to jedina stvar koju g. Serhatlić nije razumeo. Meni ne smeta što on, kao islamski vernik, veruje da je Muhamed bio najsavršeniji i stoga odabran od Boga. Njegovo je lično i Ustavom zagarantovano pravo da u to veruje. Ali je takođe moje lično i Ustavom zagarantovano pravo da kao ateista verujem u genijalnost Baruha de Spinoze, Marije Kiri, Alberta Ajnštajna, Stivena Hokinga (i mnogih drugih ljudi) i njihovom ogromnom doprinosu čovečanstvu. Svojim stavom da je vera u nešto dovoljan osnov da se drugima brani iznošenje različitog poimanja, a sve pod izgovorom vređanja verskih osećanja, direktno vređa moja ateistička osećanja i ugrožava pravo na kritičko razmišljanje i iznošenje stavova.
Naravno, nije navedeni autor jedini koji zloupotrebljava veru za nametanje stavova i kodeksa ponašanja drugima. Redovno to rade i predstavnici hrišćanske vere, mešajući se u sve oblasti za koje nisu nadležni. Takva politizacija vere može samo da doprinese ponovnom bujanju netrpeljivosti i isključivosti. Kome je to u interesu? Pretpostavljam da se autor kritike negde javno ogradio od terorističkog akta u Parizu i da sam ja to svojom nepažnjom previdela.
Autorka je članica predsedništva Građanskog saveza
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
