Stanje nacije

Kada je reč o spoljnopolitičkom segmentu njegovog izlaganja, u oči javnosti pala je rečenica da „SAD zadržavaju pravo da deluju jednostrano u lovu na teroriste“. Međutim, postavlja se pitanje da li jednostranost može biti efikasna u borbi protiv terorista Islamske države. Da li se ona dronovima može pobediti?

Teško. Da prepreke nisu veće od onoga što spaja, saradnja sa zemljama kao što su Iran i Sirija bila bi logično rešenje. Ipak, sa Iranom, kako se nazire, u nekom, makar posrednom obliku saradnja postoji. Alternativa nekoj vrsti saradnje jedino može biti, u teoriji, frontalni sukob sa Islamskom državom. Ali takva teorija teško će se prevesti u realnost u kojoj su američke trupe sa olakšanjem napustile Bliski istok. Obama je još obećao da će SAD nastaviti da odbacuje uvredljive stereotipe o muslimanima. Šta to u praksi znači, teško je reći. Pogotovo hoće li od takvog stava išta ostati kad Obama ode iz Bele kuće. Ali Obamin stav je svakako zreliji od mišljenja nekih njegovih evropskih kolega koji „pravo na uvredu“ smatraju tekovinom demokratije. Po ko zna koji put predsednik Amerike je najavio zatvaranje zloglasnog Gvantanama – koje nikako da se dogodi – i rutinski ponovio bojazan zbog opasnosti od moguće „nuklearizacije“ Irana.

Teško se može dovesti u pitanje stav Sergeja Lavrova da je Obama u svom govoru pokazao težnju ka konfrontaciji. Osim što je ponovio jednostranu tezu o demokratskoj Ukrajini, agresivnoj Rusiji i konstruktivnoj ulozi Vašingtona u krizi, američki predsednik otvoreno je iskazao trijumfalizam, pa i zluradost rekavši da je zbog zapadnih sankcija „ruska ekonomija u ritama“.

Obama je podsetio i na svoju nameru – koja se već sprovodi u delo – da prekine višedecenijsko neprijateljsko ophođenje SAD prema Kubi. Ta inicijativa odlazećeg predsednika jedna je od nekoliko njegovih dobrih spoljnopolitičkih odluka po kojima će biti zapamćen u svetu.