Milanski edikt ima vanvremensko značenje

Danas živimo u svetu u kome ne tako retko upravo nedostaju smisao za religijsku toleranciju i uvažavanje tuđih verskih prava. Primeri zaslepljujuće verske ostrašćenosti, zbog kojih dolazi i do krvavih ratova, mogu se sresti širom sveta. Kada se to ima u vidu, postaje još jasnije koliko je Milanski edikt išao ispred svog vremena i bio poduhvat koji ima vanvremensko značenje i ogroman civilizacijski značaj – kaže u razgovoru za Danas vodeći vizantolog prof. dr Radivoj Radić.

Ovaj intervju Danas objavljuje u knjizi „Trijumf hrišćanstva”, koju poklanjamo čitaocima uz svaki primerak današnjeg broja.

Odgovarajući na pitanje gde je hrišćanstvo danas, prof. Radić kaže:

– Dvadeseti vek, stoleće koje su obeležile ideologije neprijateljski nastrojene prema religiji, pa i prema hrišćanstvu, s jedne, ali i impresivni rast tehnologije, s druge strane, iznedrio je i jednostavno pitanje: „Da li će hrišćanstvo umreti?“ Raširio se i utisak da u ovom svetu, koji se pred našim očima vrtoglavo menjao kao nikada do tada u istoriji, za Boga ima sve manje mesta i da je on, na neki način, suvišan. Danas se čini da je odgovor na postavljeno pitanje zasigurno negativan. Istina, za razliku od srednjeg veka, koji je bio „doba vere“ u najplemenitijem značenju tog izraza, u najnovije doba je neposredno verovanje u Boga možda unekoliko izgubilo na snazi, ali je, na drugoj strani, dobila na zamahu svest o civilizacijskoj pripadnosti hrišćanskoj tradiciji i njenim vrednostima. Čini se da se ovo poslednje s razlogom može oceniti i kao najjača zaloga sigurne budućnosti hrišćanstva, kaže prof. Radić u intervjuu u poklon-knjizi „Trijumf hrišćanstva”.