Zaposleni širom Srbije u narednih mesec dana mogu da očekuju precizna uputstva o tome kome mogu da se obrate ako osete mobing, kao i o pravilima lepog ponašanja. Poslodavac je prema Zakonu dužan da pre stupanja na rad svakog novozaposlenog obavesti o zabrani zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zakonom.
Primena novog Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu (mobinga) počela je krajem prošle nedelje. Zakon predviđa tri osnovna oblika zlostavljanja – psihičko, fizičko i seksualno, a da bi se neko ponašanje okarakterisalo kao zlostavljanje ono mora da se dešava sistematski i u dužem vremenskom periodu, bar šest meseci. Tužba protiv mobera može se podneti najduže šest meseci od poslednjeg konflikta.
Prema najnovijem istraživanju portala Infostud, za protekla četiri dana otkako je počela primena zakona, na pitanje „Da li znate šta je to mobing?“ čak 10 odsto ispitanika je odgovorilo da je čulo za taj pojam, ali da nije sigurno kako bi ga prepoznalo u praksi, a tri odsto nikada nisu čuli za pojam mobinga. Da zna šta tačno mobing znači odgovorilo je 67 odsto ispitanika, a ostali tvrde da samo otprilike znaju šta je mobing. Kao definicije mobinga ispitanici su naveli navođenje na napuštanje radnog mesta, zlostavljanje, teror, iživljavanje, ucenjivanje.
Radmila Katić Bukumirić, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku, kaže za Danas da pravilnik razlikuje šest pojavnih oblika mobinga, a to su sprečavanje zaposlenog da komunicira na radnom mestu kroz viku, pretnje, psovke, vređanje, narušavanje međuljudskih odnosa, na primer kada se šef pravi da ne vidi zaposlenog ili mu uskraćuje informacije.
– Treći vid mobinga je narušavanje ličnog ugleda zaposlenog kroz ismevanje, a pravilnikom je sankcionisano i narušavanje profesionalnog integriteta kroz stalno kritikovanje. Peti oblik zlostavljanja je narušavanje zdravlja zaposlenog, a šesti predstavlja seksualno uznemiravanje, koje se najčešće ispoljava kroz ucene, štipkanje i dirkanje, ističe Katić Bukumirić. Ona dodaje da se rezultati primene u zakonu mogu očekivati u najskorijem roku.
– U zavisnosti od težine prekršaja poslodavci koji se vode kao pravna lica mogu platiti kaznu od 100.000 do 800.000 dinara, dok poslodavci koji su registrovani kao fizička lica mogu platiti kaznu od 10.000 do 400.000 dinara, ističe Katić Bukumirić.
Prema rečima naše sagovornice, zlostavljanjem su najviše ugrožene žene, mladi koji tek počinju da rade, kao i starije osobe koje su pred penzijom, a mobing je najviše zastupljen u javnom sektoru, trgovini i bankarstvu.
Sa druge strane, Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija, kaže za naš list da u zakonu nisu na najjasniji način definisani oblici nasilja, zbog čega će zakon biti teško primenjiv u praksi.
– Zakonodavac je propustio da definiše one oblike ponašanja koji su zabranjeni, a takođe nije precizno određeno šta je to tačno psihičko, šta fizičko, a šta seksualno zlostavljanje, ističe Gajin. On dodaje da je mobing često mnogo više prisutan u oblastima koje nisu obuhvaćene ugovorom o radu, kao što je volontiranje, školska praksa, ali i rad u organima vojske.
Janković: Očekujem rezultate odmah
Zaštitnik građana Saša Janković, kaže za Danas da se rezultati primene Zakona o sprečavanju mobinga mogu očekivati već sad.
– Zadatak zaštitnika građana je da kontroliše rad državnih organa. Do sada smo imali nekoliko prijava protiv Inspektorata za rad u slučajevima mobinga, ali su svi pozitivno završeni, ističe Janković. On dodaje da su zaposleni u unutrašnjosti u mnogoj težoj poziciji ako prijave mobera, od zaposlenih u većim gradovima, zbog čega često u strahu ne prijavljuju zlostavljanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
