Komisija za sprovođenje završnog ispita dobila je zadatak da utvrdi koje su opštine, škole i učenici bili ugroženi tokom poplava. Reč je o oko 800 učenika, od kojih je 740 iz Obrenovca. Ovim učenicima biće omogućeno da izaberu hoće li završni ispit polagati u junu ili u avgustu – kaže za Danas Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
–Više puta ste isticali da će se učenicima iz poplavljenog područja izaći u susret. Da li to znači upis preko predviđene kvote u škole koje žele da pohađaju iako ne ostvare odgovarajući rezultat?
– Da, ukoliko to bude potrebno. Učenici iz pojedinih mesta zaista su imali težak period, a mnogi će se još dugo boriti sa posledicama poplava. Smatramo da treba da im izađemo u susret, vodeći naravno računa da time ne ugrozimo funkcionisanje i kvalitet škola i da ni na koji način ne oštetimo ostale učenike.
Da li su škole koje su bile poplavljene ostale bez dokumentacije i da li su svi uspeli da zaključe ocene regularno?
– Samo OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” iz Obrenovca ima problem sa dokumentacijom. Ona nije uništena, ali je pokvašena i suši se, a zatim je treba dezinfikovati. Dokumentacija iz ostalih škola je potpuno očuvana, pre svega, zahvaljujući prisebnosti uprava škola koje su je nakon prvih vesti o nadolazećoj vodi izmestili na više spratove školskih objekata. Možete da zamislite u kakvom bi se problemu našao čitav obrazovni sistem da je dokumentacija uništena. Srećom, to se nije desilo i zaključivanje ocena je u toku.
Kakvi su rezultati probnog završnog ispita?
– Preliminarni rezultati probnog testa pokazuju da je on bio očekivane težine, a u toku leta Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja će raditi detaljnu analizu. Za razliku od završnog ispita koji Ministarstvu prosvete služi kao putokaz kada je reč o budućim promenama u obrazovnom sistemu, probni test je, pre svega, pokazatelj učenicima i njihovim nastavnicima. Oni treba da im pokažu na koje delove gradiva treba da se koncentrišu i kako treba nadalje da teče pripremna nastava za polaganje završnog ispita.
Svojevremeno ste izjavili da vas bivši ministar prosvete Tomislav Jovanović nije zvao i tražio da napravite lake zadatke za malu maturu, dok ste bili na čelu Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Da li ste sa ove pozicije imali neke zahteve prema instituciji u kojoj ste do nedavno radili?
– Nisam imao nikakve zahteve.
Kakva će biti struktura testa kada je reč o težini zadataka?
– To je pitanje za Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ministarstvo prosvete poverilo je stručnoj instituciji posao izrade testa u skladu sa programom završnog ispita.
Bilo je dilema da će se na maturi naći pitanja kojima se proveravaju funkcionalna znanja.
– Sva pitanja na završnom testu su iz gradiva i deo su nastavnog programa.
Ove godine se povela priča da bi u budućnosti zadaci na završnom ispitu trebalo da liče na PISA zadatke. Da li su nam PISA zadaci potrebni za završni ispit, ako se u školi uče činjenice i to se još dugo neće promeniti?
– Treba da budu više nalik PISA, ali ne treba da koristimo PISA pitanja na završnom ispitu. Ako ne pomerimo fokus ispitivanja sa faktografije, onda se neće promeniti ni ono što se uči u školi.
Koje mere će biti preduzete da bi se sprečile zloupotrebe od prošle godine? Dakle, priprema i štampanje testova će biti u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, odakle će se distribuirati do školskih uprava i škola…Šta još planirate?
– Preduzeli smo niz mera, ali smatram da nije potrebno da one budu najavljivane kroz medije.
Tražimo odgovornost
Kontrole ocenjivanja na prethodnim završnim ispitima su ukazale na zloupotrebe u pojedinim školama. Do sada niko nije snosio sankcije, jer kada se to pitanje postavi, iz Ministarstva uvek stiže odgovor da je „inspekcija na terenu“. Šta ćete uraditi ako se takve stvari ponove?
– Razgovaramo sa nastavnicima i kroz direktan kontakt objašnjavamo važnost i smisao testa. Tražimo odgovornost od svakog ko učestvuje u proceduri. Nadamo se da neće biti potrebno da reaguje inspekcija.
Novi pravilnik o ocenjivanju
Završni ispit je ukazao i na brojne slabosti u ocenjivanju. Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi je dva puta menjan (donet nov, pa izmenjen). Šta ćete konkretno uraditi po tom pitanju? Da li je moguće uspostaviti jedinstvene kriterijume na nivou države?
– Obrazovni standardi od pre četiri godine trebalo bi između ostalog da služe da se uspostavi standard ocenjivanja. U međuvremenu je urađena revizija. Tragamo za rešenjem koje će svakako biti novi pravilnik o ocenjivanju, ali realističniji i primenljiviji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
