Želeo bih da na čelu Ministarstva prosvete bude čovek koji pre svega razume probleme na svim nivoima obrazovanja. On mora biti obrazovan, stručan, iskusan, i on bi trebalo da bude patriota – čovek kome je stalo do napretka srpske prosvete. Sve ostalo nije važno. Takvom ministru ću u svojstvu predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta svesrdno pomagati – kaže za Danas Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS-a, odgovarajući na pitanje koga bi voleo da vidi na čelu Ministarstva prosvete.
p { margin-bottom: 0.25cm; direction: ltr; line-height: 120%; text-align: left; widows: 2; orphans: 2; }
Na pitanje šta podrazumeva pod patriotizmom, on odgovara da u ovom slučaju misli na „obrazovni patriotizam”, koji znači “svesrdnu podršku srpskom obrazovanju i nauci, zalaganje da se kvalitet obrazovanja i nauke održi i poboljša, čuvajući pri tome sve dobre strane domaćeg obrazovnog sistema i naučnih dostignuća, bez nekritičkog preuzimanja modela sa strane”.
*Nedavno ste izjavili da nova školska godina gotovo sigurno počinje bez promena u nastavnom planu. Ipak, pred Savetom će se u junu naći predlog o inoviranju informatičkih sadržaja. Može li to da promeni drastično sadašnju situaciju?
– Ovaj se predlog još nije našao pred NPS-om, niti sam imao prilike da ga vidim. Očekujem ga do utorka, 31. maja. Uopšte uzev, stanje sa nastavom informatike nije dobro i treba nešto ozbiljno preduzeti da se ono popravi. Informatički sadržaji i tehnologije se menjaju mnogo brže od svih drugih školskih sadržaja. Međutim, vreme je kratko da bi se predlog Ministarstva valjano prodiskutovao, ne samo na NPS-u već i u stručnoj i široj javnosti. Stoga i dalje mislim da drastičnih promena neće biti, naročito ne u nastavnom planu u sledećoj školskoj godini, ali nekih manjih i postepenih u dužem roku sigurno hoće.
* Smatrate da broj obaveznih časova u osnovnoj školi treba povećati.
– Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisuje 25 obaveznih časova na koji se mogu dodati još tri, dakle ukupno 28. „Stariji“ Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da je obavezan izborni predmet veronauka ili građansko vaspitanje, a izmenama nastavnih planova obavezni izborni predmeti su postali i drugi strani jezik i fizičko vaspitanje – izborna grana sporta. Zabuna nastaje zbog zakonski neodređenog termina „obavezni izborni predmet“. Mislim da će se mnogo bolji efekat postići izmenama zakona, nego promenama nastavnih planova. Broj od 25 obaveznih časova nedeljno je zaista najmanji u Evropi – većina evropskih država ima 28 do 30. Nije loše pomenuti da je u nastavnom planu Kraljevine Jugoslavije iz 1933, broj obaveznih časova u završnom, četvrtom razredu osnovne škole bio 27. A kod nas je danas 20.
*Više puta ste govorili da broj časova nije problem preopterećenja naših učenika već da su sporni sadržaji. Kako komentarišete to što nijedna prosvetna vlast ne želi da pokrene to pitanje? Da li će NPS to tražiti?
– Ponavljanje, preklapanje i neusaglašenost sadržaja raznih predmeta su uvek bili problem nastavnih programa. Neophodno je pokrenuti diskusiju o ovom usaglašavanju. Problem je u tome što su sadržaji povratnom spregom vezani za planove, što onda izaziva strah od gubljenja časova, poguban i za nastavnike i za struke. Za nastavni plan je životno zainteresovana cela populacija obrazovnih radnika na svim nivoima obrazovanja. Recimo, pristao bih da se sadržaji matematike rasterete – poslednjih decenija smo ih proširili uvodeći neke savremene matematičke koncepcije, a pomalo zaboravljajući na fundamentalne stvari kao što je računanje ili geometrijsko zaključivanje – ali to neću samostalno uraditi da se ne bi našao neki stručnjak iz „nauke o obrazovanju“ koji bi mi onda rekao, da nisu potrebna četiri časa nedeljno, već das u dovoljna i tri. Dakle, neophodan je istovremeni dogovor o minimumu sadržaja iz svih predmeta koji bi uz to poštovao logiku svakog predmeta pojedinačno. To je izuzetno teško postići, ali moramo pokušati. Za takav dogovor nema i ne sme biti vremenskih rokova, a mora postojati tehnička i finansijska podrška Ministarstva, ali i društva u celini. I sredstava informisanja.
*Mislite li da je moguće da se na NPS-u izglasa promena plana i programa, a da nije reč o povećanju fonda časova i sadržaja, s obzirom na protivljenje, pre svega, stručnih društava?
– Stručna društva su najpozvanija da daju mišljenje o nastavi u struci. Kao što sam već rekao, radi se o životnom interesu struke. Taj interes nije neprijateljski prema drugima, naprotiv, taj interes je za dobrobit celog društva. Predstavnici stručnih društava su u dosadašnjem radu NPS-a pokazali visok stepen odgovornosti i saglasnosti. Izgleda da neko spolja pokušava da nas zavadi. Kad tražim da deca bolje nauče matematiku, nije to zato što zbog svoje struke pridajem matematici veću važnost, već zbog toga što odgovorno smatram da je to izuzetno važno za ukupno zdravlje, inteligenciju, obrazovanje srpskog društva i naroda. Smatram da su i sva druga znanja koja pruža škola i čiji su pokrovitelji odgovarajuća stručna društva važna. Zar nije od fundamentalne važnosti da deca znaju istoriju svoje zemlje, ali i istoriju antike i srednjeg veka? Samo tako mogu postati inteligentni, obrazovani članovi prosperitetnog srpskog društva. Nikako nisam pristalica obrazovanja koje polazi od pragmatičnosti znanja i formiranja „fah idiota“. Nažalost, upravo takvi vetrovi duvaju iz savremenih „edukacionističkih“ centara koji nam kao model predstavljaju, na primer, Finsku. Kad neko preuzima model, mora da uzme sve njegove bitne karakteristike. Jedna od najbitnijih karakteristika obrazovanja u Finskoj je da je profesija nastavnika među najcenjenijim. A kod nas? Urušili smo poštovanje prema nastavnicima, a očekujemo da oni dobro obrazuju našu decu.
*Dok niste došli na čelo NPS govorili ste da je Savet glomazno i neefikasno telo. U delu javnosti postoje mišljenja da se u NPS delegiraju zaslužni pojedinci da bi im se vlast na neki način odužila, pre svega velikim dnevnicama? Šta sada, kao predsednik, mislite o NPS-u, njegovom sastavu i načunu rada?
– NPS jeste glomazan, ima 43 člana, svi su visokoobrazovani, stručni, iskusni i posvećeni prosvetnom pozivu. Međutim, oni predstavljaju praktično sve aspekte obrazovanja u Srbiji, od vaspitača u vrtićima do SANU, da ne zaboravim i predstavnike poslodavaca kao i nacionalnih manjina. Zato je veoma važno da se sva ta mišljenja čuju. Što se „zaslužnih pojedinaca“ tiče, ne znam čime sam ja lično, ili bilo koji pojedinac u sastavu NPS-a zadužio ovu, ili bilo koju drugu vlast. Mi smo prosvetni poslenici. I to što se ponekad možda i ne slažemo nema nikakve veze sa svakodnevnom politikom. A o „dnevnicama“ ne vredi ni raspravljati. Radi se o naknadama za rad u visini jednog prosečnog ličnog dohotka, pri čemu nema reprezentacije, ni dodatnih troškova. Pri tome je pojedinim članovima država ostala dužna za čitavih devet meseci, iako su sredstva bila predviđena u budžetu. Nisu isplaćena i budžet je uštedeo na NPS-u. Šta reći?
*Naredna sednica NPS će, između ostalog, biti posvećena temi mala matura. Koje poruke ćete preneti javnosti i na šta prosvetna vlast i škole treba da obrate pažnju?
– Analiza prošlogodišnje male mature koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i nedavno je predstavio Nacionalnom prosvetnom savetu, pokazala je da se, s jedne strane u izvođenju završnog ispita javljaju brojne nepravilnosti, a s druge strane da završni ispit govori o radu pojedinih škola. Ovo proizlazi pre svega iz nesklada između prosečnih ocena đaka (i broja vukovaca) i njihovog uspeha na maloj maturi.
*Šta su slabosti sadašnje mature?
– Završni ispit je uveden prvenstveno da se proceni rad pojedinih škola i da upis u naredni nivo školovanja učini pravednijim. Ovako zamišljena, ona bi ispunjavala svoj zadatak. Međutim, uvek je problem u realizaciji. U našem savremenom društvu, u kome su lični moral i poštenje dospeli na niske grane, potrebno je mnogo više pažnje obratiti na organizacione aspekte ispita – gde se izvodi, kako se izvodi, ko kontroliše i slično. Kada sam bio đak, puno sam se takmičio i bilo mi je nezamislivo da u toku takmičenja primam pomoć sa strane, pogotovo ne od svojih nastavnika. A i njima to nije padalo na pamet. Međutim, od tada je mnogo vode proteklo.
* Kako bi, po Vašem mišljenju, matura trebalo da izgleda i za šta ćete se Vi zalagati, kada NPS bude davao mišljenje o programu završnog ispita za narednu godinu?
– O programu male mature ove godine nije odlučivao NPS, jer nije imao predsednika da saziva sednice. Ne zaboravite, imao je 22 člana sa punopravnim mandatom, što je dovoljno za odlučivanje, ali se čekao izbor preostala 21 člana i predsednika. Svakako da ćemo razmotriti ovaj program, ali kao što sam već rekao, nije sve u programu – mnogo više je u realizaciji. Važna je i valorizacija, to jest učešće male mature u ukupnom broju bodova. Čini mi se da bi to trebalo menjati. A najvažniji je pomenuti nesklad, koji bi mogao da posluži za pojačanu kontrolu rada u pojedinim školama.
Loša zakonska rešenja
*Kojim zakonskim rešenjima ste nezadovoljni?
– Mnogim zakonskim rešenjima sam lično nezadovoljan i menjao bih mnogo toga. Ono oko čega se većina članova NPS-a u ovom trenutku slaže je ograničavajuća odredba o broju časova iz Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali i odredba Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja koja propisuje odnos opšteobrazovnih i stručnih predmeta u srednjim stručnim školama. Tu su svakako još i odredbe kojima je NPS delimično razvlašćen u odnosu na prvu verziju zakona što omogućuje ministru da kontroliše rad Saveta, a ne i obratno, kao i mnogobrojni podzakonski akti – pravilnici o ocenjivanju, stručnom usavršavanju, inkluzija i mnogo drugog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
