Zakon o azilu je stupio na snagu 2008. godine, ali su tek u decembru prošle godine, po prvi put, dodeljena tri izbeglička statusa, istaknuto je juče na predstavljanju izveštaja „Pravo na utočište u Republici Srbiji“, koji je uradio Beogradski centar za ljudska prava.
Tokom 2012. ukupno 2.723 lica su izrazila nameru da traže azil u Srbiji, registrovano je 601 lice, dok je podneto 336 zahteva za azil. Najviše lica je poreklom iz Avganistana, zatim slede Somalija, Sirija, Pakistan i Alžir.
U Prihvatilištu za strance u Padinskoj skeli tokom 2012. radi utvrđivanja identiteta, obezbeđenja putnih isprava i udaljenja iz zemlje boravilo je 1.849 stranih državljana, od toga je njih petoro izrazilo nameru da traži azil. Takođe, u Centru za smeštaj tražilaca azila u Bogovađi tokom 2012. smešteno je 1.253 lica, dok je u Centru u Banji Koviljači smešteno 267 lica.
Sonja Tošković, pravnica iz Beogradskog centra za ljudska prava, istakla je da sistem azila u Srbiji, uprkos uočenom napretku, još uvek nije funkcionalan. Kao jedan od velikih problema ona je navela nedovoljne smeštajne kapacitete.
– Tokom prošlog leta dešavalo se da u okolini Bogovađe boravi u proseku od 50 do 150 ljudi za koje nije bilo mesta zbog nedostatka smeštajnog kapaciteta – kaže Toškovićeva, uz napomenu da je u dogledno vreme potrebno otvoriti novi centar za smeštaj tražioca azila, jer je broj onih koji dolaze u Srbiju sve veći.
Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, istakao je da je reč o velikom broju ekonomskih migranata, te da su to lica koja ne ostvaruju adekvatnu zaštitu u Srbiji. Prema njegovim rečima, veliki broj njih je zatečen i u zatvorima.
– Situacija je alarmantna. Primera radi, u zatvoru u Subotici, koji ima kapacitet 80 mesta, već je smešteno oko 150 lica, a onda se za jedno veče na izdržavanje kazne dovede 70 migranata. Kada je reč o prebukiranosti, slična situacija je i u Padinskoj skeli – kazao je Janković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
