Žrtve kršenja ljudskih prava tokom ratnih 90-ih godina prošlog veka moraju biti materijalno i simbolično obeštećene, ali uslovi za to u Srbiji kao i zemljama regiona nisu adekvatni, ocenjeno je juče na skupu posvećenom reparaciji žrtava.
– Žrtve ratova moraju dobiti pravo na vraćanje dostojanstva kroz materijalne ali i simbolične reparacije, rekla je direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić, navodeći da je na državi obaveza da stvori uslove za „pravične“ nadoknade. Ona je ocenila da nema vladavine prava ako se posebna pažnja ne posveti žrtvama, onima kojima su nanete nepravde i ako se ne donesu programi koji će da obeštete žrtve.
Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić rekao je da su i 20 godina nakon ratnih sukoba odnosi u regionu konfliktni i da ne postoji jasna politička volja da se žrtvama omogući pravo na reparaciju. Umesto toga, kako je istakao, neki zločini se minimiziraju, a neki se preuveličavaju.
– Proces pomirenja mora da bude delotvoran, kažnjavanjem počinilaca ratnih zločina i obeštećenjem žrtava, materijalnim i simboličnim, rekao je Simić. On je rekao da je ideja Ministarstva pravde Srbije da se izradi regionalni okvir za obeštećenje.
Goran Miletić iz Organizacije branitelja ljudskih prava ocenio je da je reparacija za žrtve suština poštovanja ljudskih prava i da nije samo reč o obavezi prema žrtvama, već je obeštećenje obaveza i za društvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
