Postoje li nezavisne institucije u Srbiji?

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

1. Da li smo ideju nezavisnih javnih institucija doista već društveno osvojili i operacionalizovali, ili smo – opet, još jedared – tek na početku te i takve bitke? Inače, tri su klasična konstitutivna elementa svake institucije: 1) određena ideja, cilj; 2) organizacija, mreža odnosa unutar nje i sa okruženjem; 3) delatnost. Instituciju odlikuju najmanje dva ključna svojstva: a) trajnost, postojanost – institucionalno jezgro opstaje i pre i posle onih koji ga u određenom periodu predstavljaju; b) specijalizovanost, povezana sa stručnošću pripadajućih kadrova – njihova posvećenost i osposobljenost za poslove dotične institucije.

2. Najpre, nezavisnost institucije podrazumeva čvrste pravne garancije da je političko-partijski moćnici ostave na miru u sazvežđu pravde, pravne sigurnosti, struke, moralnosti, razumnosti i savesnosti. Naročito: 1) da je strukturalno odvojena od političko-izvršne vlasti; 2) da političko-izvršna vlast ni na koji način ne određuje, niti utiče na njen sastav, na izbor nosilaca poslova nezavisne institucije; 3) da joj ne daje uputstva, da ne koordinira njen rad; 4) da ne sprovodi nadzor nad nezavisnom institucijom, da je ne kontroliše i ne sankcioniše. Zatim, da bi verifikovao nezavisnost institucije, pojedinac (ili više njih) koji je oličava u određenom razdoblju mora da bude znalac i prava i života, hrabar i otporan, politički neutralan u svom službenom postupanju – da on svojom funkcijom primereno utiče u okviru svog delokruga i nadležnosti, a da bude nepodložan uticajima svih ostalih na svoju misiju. Najzad, istinski nezavisna institucija neizostavno mora da ima solidnu materijalnu podlogu sopstvene delatnosti, ničim uslovljenu: finansijska sredstva, prostorije, opremu i takvu naknadu za rad koja omogućava pripadajućim vršiocima fanatičnu predanost delikatnom poslu, kao antikoruptivna injekcija.

3. – U sadašnjoj Srbiji su – na prvom mestu – zvanično/nominalno pravno nezavisni sudovi i sudije, kao i političko-sudski organ, Ustavni sud i njegove tribunaldžije. Centralna/Narodna banka je ex lege, ali ne i ex constitutione nezavisna institucija. Svojstvo nezavisnosti imaju ex lege i regulatorne javne agencije (za zaštitu konkurencije, za telekomunikacije, za radiodifuziju, za hartije od vrednosti). Nezavisan je ex constitutione i Visoki savet pravosuđa. Ustavno nezavisna institucija je i Zaštitnik građana. Ex lege je, iako nije ustavna institucija, samostalan i nezavisan u vršenju svojih nadležnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, takođe Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Agencija za borbu protiv korupcije. Javni beležnici su takođe ex lege nezavisni javni službenici, ali nisu institucija. Merodavni zakoni utvrđuju nezavisnost i Advokatske komore Srbije i komora u njenom sastavu, kao i Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; no, ni to nisu institucije. Ovom prilikom, ostavljam po strani „nezavisne intelektualce“ i tzv. nezavisne eksperte i organizacije, samozvane nezavisne medije i sl. Iako i među njima ima onih sa pojedinim bitnim institucionalnim crtama. Sve u svemu, pred nama je prava normativna, nominalna poplava „nezavisnih“ maltene od svih i svakoga.

4. Načelno, da bi postojali originalni, a ne jedino „papirnati“ nezavisni subjekti, da bi se izdvajali i cvetali važno je detektovati one zavisne: zavisne politički, partijski, lično, poslovno, radno, službeno, zdravstveno, materijalno, porodično, vaspitno, verski i drugo.

Samostalnost znači da je neko odvojen od drugih, bilo u organizacionom, bilo u funkcionalnom smislu, ili u oba ta značenja jednovremeno. Nezavisnost podrazumeva samostalnost, ali samostalnost automatski ne uključuje nezavisnost. U političkoj sferi, Vlada, organi i organizacije državne uprave i javno tužilaštvo su samostalni u okviru svojih ovlašćenja, ali ni na papiru ne poseduju oreol nezavisnosti. Lojalnost pak uglavnom može da bude četvorna: (1) izvesnoj ideologiji ili religiji; (2) nekom subjektu ili organizaciji; (2) određenim pravilima, pre svega ustavu i zakonu; (3) profesiji, znanju. Prve dve lojalnosti predstavljaju istinsku zavisnost. Ostale dve obično podupiru i samostalnost i nezavisnost.

Nastavak sutra

autor je  profesor Pravnog fakulteta u Beogradu