Novinarski rad u neprijateljskom okruženju

Autori izveštaja smatraju da vlasti u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu odmah moraju da preduzmu korake kako bi stvorili bezbedne radne uslove za medije i sprečili mogućnost da zločini protiv novinara ostanu nekažnjeni. U izveštaju na 69 strana se navode primeri napada i pretnji, uključujući pretnje smrću, sudske procese i kampanje blaćenja novinara u zemljama zapadnog Balkana. Autori izveštaja su razgovarali sa 86 novinara, koji uglavnom izveštavaju o ratnim zločinima i korupciji.

U izveštaju su dokumentovani i slučajevi sajber napada na internet portale koji su kritikovali vlasti, a ocenjeno je da nijedna od zemalja regiona nije sprovela odgovarajuće istrage, ili pokrenula sudske procese, zbog napada na novinare.

– Zemlje zapadnog Balkana već dve decenije tvrde da se kreću u pravcu demokratije, ali zastrašivanje i napadi na novinare su prepreka demokratiji, izjavila je jedna od autora izveštaja Lidija Gol, dodajući da Evropska unije, u sklopu pregovora o pristupanju, treba da izvrši pritisak na zemlje regiona da zaustave zastrašivanje i procesuiraju zločine protiv novinara.

Autori izveštaja su preporučili da šefovi država javno i nedvosmisleno osude sve napade na novinare i medije, da obezbede temeljne istrage i okruženje u kojem će medijski profesionalci biti slobodni od zastrašivanja, uključujući optužbe da su strani agenti, ili na drugi način nelojalni svojoj zemlji.

Pored toga, ističe se, mora se obezbediti da se političari i vladini zvaničnici uzdržavaju od zloupotrebe sudskih tužbi za klevetu protiv novinara. Ministarstvima unutrašnjih poslova je preporučeno da osude napade na novinare i medije, da obezbede da policija odmah obavi istragu o napadima i pretnjama protiv novinara i medija, kao i da kazni ili krivično goni zvaničnike, policajce i drugi odgovorne za ometanje, zlostavljanje ili napade na novinare. Pravosuđe treba da odmah vodi nepristrane i temeljne istrage o napadima i pretnjama novinarima i medijima, uključujući sajber kriminal.

Autori izveštaja smatraju i da predstavnik OEBS za slobodu medija treba da nastavi sa obelodanjivanjem kršenja medijskih sloboda i loših uslova u kojima rade novinari u regionu i da daje preporuke za rešavanje problema.

Napadi

Štefica Galić, glavna i odgovorna urednica jednog internetskog novinskog portala u južnom delu Bosne i Hercegovine, napadnuta je na ulici 2012. godine, dok se spremala za snimanje dokumentarca o svom preminulom suprugu, sa kojim je spašavala bosanske Muslimane od deportacije u logore tokom rata. U danima pred napad, Galićeva je prijavljivala pretnje smrću. Međutim, policija joj je rekla da ih ne uzima za ozbiljno. Vlasti su izvršile istragu o tom napadu, ali tek nakon intervencije međunarodnih organizacija, pa je jedna žena koja je radila u lokalnim organima vlasti u oktobru 2013. osuđena za taj napad i dobila je uslovnu kaznu od tri meseca zatvora.

Obrazac

– Hjuman rajts voč je u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji dokumentovao obrazac po kom visoki zvaničnici, uključujući tu i premijera Crne Gore Mila Đukanovića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, podižu građanske tužbe protiv novinara i medijskih kuća za klevetu. Tim sudskim tužbama se izgleda žele finansijski kazniti kritički nastrojene medijske kuće i novinari zadržavati na sudu umesto da rade svoj posao, kaže Hjuman rajts voč. Novinari koji izveštavaju o osjetljivim temama su predmet kampanja blaćenja u provladinim medijima. Jedan provladin dnevni list optužio je jednu novinarku na Kosovu da je srpski špijun i saopštio da je ona „sebi skratila život“ izveštavanjem o tome da li su lokalne vlasti ispunile svoja obećanja iz izborne kampanje.

Uslov za EU

„Ako je EU ozbiljna po pitanju svojih kriterija za članstvo, ona bi trebalo poštovanje slobode medija odrediti kao prioritet u svojim pregovorima s Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Crnom Gorom i Srbijom“, izjavila je Gal.