Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine je u skladu sa principima univerzalne jurisdikcije za ratne zločine koji su usvojile i neke države članice Evropske unije. Eventualno ekspertsko mišljenje Evropske komisije samo će potvrditi naše argumente, jer ne radi se o političkom nego o pravnom pitanju. I to nije teško utvrditi, kaže za Danas Jadranka Joksimović povodom najave izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera da će njegova poslanička grupa zatražiti od Evropske komisije da utvrdi da li je taj zakon u skladu sa evropskim standardima.
– On je to najavio posle rasprave u EP u kojoj su hrvatski poslanici bili za to da se usvoje amandmani na rezoluciju EP o procesu evropskih integracija Srbije koja bi trebalo da bude usvojena u martu, a koji se odnose na izmene ovog zakona.
inistarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić ovo pitanje vezuje za poglavlja 23 i 24. Ona je nedavno na pitanje da li će Hrvatska uslovljavati evropski put Srbije bilateralnim pitanjima, s obzirom na to da hrvatski poslanici traže da Srbija ne može da otvara poglavlja ukoliko ne promeni zakon, navela da „to mogu tražiti hrvatski zastupnici, ali mogu i španski, zato što je to sastavni deo evropske pravne tradicije u poglavljima 23 i 24 – pravosuđe i temeljna prava i pravda, sloboda i sigurnost“.
– Tako da je pitanje usklađivanja sa evropskim standardima i evropskom pravnom tradicijom sastavni deo priključivanja Srbije EU, ukazala je Pusićeva.
Izvori Danasa u Vladi objašnjavaju da bi ovo pitanje teoretski moglo biti u poglavljima 23 i 24, ali da se ovde se radi o univerzalnoj nadležnosti za suđenje za ratne zločine koja se ustanovljava međunarodnim konvencijama čije su potpisnice i Srbija i Hrvatska. Prema rečima naših sagovornika, u tom smislu ne samo da Srbija nije prekršila nijednu međunarodnu konvenciju već je to uobičajen model rešavanja tih pitanja. Kako nam je objašnjeno, upravo se tom univerzalnom nadležnošću obezbeđuje da lica koja su osumnjičena za ratne zločine nemaju mogućnost da se kriju u zemlji koja takve propise nema i na taj način budu amnestirana. Kako nam je rečeno, to se ne odnosi samo na ratne zločine u našem regionu, već na ratne zločine bilo gde, odnosno da se mora imati u vidu da ovo nije regionalni kontekst, već univerzalni.
Sve to, kako kažu naši izvori, Srbiji daje dobru argumentaciju koja ne samo da nije sporna nego se zasniva na svim međunarodnim dokumentima koji se odnose na ratne zločine i nema nijednog osnova da se od Srbije traži da takvu nadležnost ukine, jer bi to bio ozbiljan presedan.
Petir: Srbija sebi dodelila ulogu malog Haga
Hrvatska evrozastupnica Marijana Petir navela je da bi Evropska komisija trebalo da zatraži da Srbija stavi van snage svoj zakon. Ona od EK traži da nastavi da štiti princip vladavine prava u svim zemljama članicama EU, kao i onima koje to žele da postanu, javlja Hina, a prenosi Jutarnji list. „Očekujem da EK zatraži od Srbije stavljanje van snage članaka 2 i 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine kojim Srbija zloupotrebljava načelo univerzalne jurisdikcije“, naglasila je Petir i dodala da je Srbija sebi dodelila ulogu malog Haga i narušila suverenitet Hrvatske i hrvatskih građana, posebno hrvatskog branitelja Veljka Marića. Srbija na osnovu tog pravnog hibrida može suditi građanima i 17 članica EU koji su se borili kao branitelji u odbrani Hrvatske, naglasila je Petirova, a navedeno je u saopštenju njene kancelarije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
