Najznačajnija novina u odnosu na prethodno sprovedene izbore za nacionalne savete je to da je Republičkoj izbornoj komisiji data nadležnost za sprovođenje izbora zakazanih za 26. oktobar. Time je Vlada Srbije pokazala i građanima i međunarodnoj zajednici spremnost da se ovi izbori uspešno i transparentno sprovedu.
Zakonom o nacionalnim savetima, čije je izmene predložilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a parlament usvojio na početku mandata ove vlade, prevaziđeni su problemi koji su se javljali u praksi, a ticali su se konstituisanja nacionalnih saveta i njihovog mandatnog perioda. Takođe, unapređene su odredbe koje uređuju postupak upisa građana u Poseban birački spisak, zaštitu ličnih podataka i održavanje konstitutivne sednice nacionalnog saveta – kaže za Danas Pravo Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Za nekoliko dana održaće se izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina. Kakva je situacija s ukupnim brojem birača, koliko nacionalnih zajednica učestvuje na izborima i na koliko izbornih lista?
– Zaključno sa 20. oktobrom, broj upisanih birača u Poseban birački spisak iznosi 488.572. Oni će glasati na 880 biračkih mesta, koje je utvrdila Republička izborna komisija. Svoje članove za nacionalne savete biraće 17 nacionalnih manjina na neposrednim izborima i to – albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka. RIK je proglasio ukupno 82 liste za učešće na neposrednim izborima, a tri nacionalne manjine biraće svoje članove za nacionalne savete putem elektorske skupštine – makedonska, hrvatska i crnogorska. Potvrđeno je ukupno 313 elektorskih prijava.
Pitanje depolitizacije se u kontekstu ovih izbora vrlo često spominje. Kakav je vaš stav prema tome?
– Pitanje depolitizacije predstojećih izbora je od ključnog značaja za njihov rad i ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave insistira na tom principu, u čemu ima potpunu podršku OEBS-a. Ovde dolazimo do svrhe konstituisanja nacionalnih saveta, a to je zaštita etničkog, kulturnog, obrazovnog i jezičkog identiteta građana koje oni zastupaju, a ne poligon za zadovoljavanje političkih interesa i arena za političke okršaje.
Šta posle izbora?
– RIK ima zadatak da omogući sprovođenje izbora i proglašenje rezultata, a nakon toga slede konstitutivne sednice i izbori organa unutar nacionalnih saveta. Napominjem da je u novom zakonu i odredba da ukoliko se novi saziv nacionalnog saveta ne konstituiše u roku od 30 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora, Ministarstvo ga raspušta. Takođe nam sledi nastavak dijaloga sa novoizabranim predstavnicima manjinskih zajednica, a za to ne postoji alternativa. Svaka nacionalna manjina će upravo posredstvom i kroz aktivnosti nacionalnog saveta moći pozitivno i legitimno da utiče na dalje izmene zakona u skladu sa Ustavom Srbije, kao i na sledeće izbore. Još jednom napominjem da nacionalni saveti koji nakon izbora budu konstituisani moraju biti profesionalni i depolitizovani i izuzetno je važno ispitati i na koji način će te institucije trošiti budžetom predviđena sredstva. Budući nacionalni saveti treba da rade na integracijama svoje nacionalne manjine u savremeno srpsko društvo, ali isto tako i čitavog našeg društva u evropske integracione procese.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
