Vlast poziva na kršenje zakona

Šabić je juče dostavio Skupštini Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za prošlu godinu.

„U 2014. nastavljen je kontinuirani trend sve intenzivnijeg obraćanja građana i drugih subjekata Povereniku. Taj trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika, ali i istovremeno izvesno predstavlja i potvrdu velikog broja problema u ostvarivanju prava“, navodi se u izveštaju. Poverenik je imao 11.387 predmeta – 8.749 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama i 2.638 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, što je za oko 15 odsto više u poređenju sa 2013. godinom. Podaci se tiču formalnih postupaka, broj neformalnih obraćanja građana je neuporedivo veći.

“S jedne strane, bez obzira na održavanje nekih hroničnih problema, pa i ponovnu pojavu nekih problema za koja smo mislili da su prevaziđena u oblasti slobode pristupa informacijama, ipak imamo kontinuiran progresivan proces, koji je po mnogo čemu sudeći, ireverzibilan”, piše u

izveštaju i dodaje da Vlada, uprkos jasnim, zakonom utvrđenim obavezama, ni u jednom slučaju kada je to bilo potrebno nije prinudom obezbedila izvršenje rešenja Poverenika.

Lošu „praksu“ Ministarstva pravde i državne uprave koje tri godine zaredom nije procesuiralo nijednog od brojnih prekršioca zakona, u 2014. praktično je nastavilo sada nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, navodi se u izveštaju i dodaje da je takav odnos nadležnih za pokretanje prekršajnih postupaka objektivno „poziv“ na kršenje zakona. Takvu praksu je nužno neodložno promeniti, s obzirom na značaj transparentnosti kao i za ostvarivanje niza tranzicionih ciljeva odnosno fundamentalnih načela demokratskog društva, navodi se u izveštaju i dodaje da je stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao što je već rečeno, nezadovoljavajuće i zabrinjavajuće.

Tokom 2014. Poverenik je u ovoj oblasti okončao postupanje u 2.200 predmeta, što je uvećanje od oko 16 odsto u odnosu na proteklu godinu. “Za stanje u oblasti karakteristični su problemi koje nikakve aktivnosti Poverenika ne mogu da otklone budući da su glavni izvori problema van domašaja Poverenika. Više od četiri godine od usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je imala obavezu da to uradi u roku od tri meseca, Vlada nije donela akcioni plan za sprovođenje strategije, koja je usled toga ostala prazna proklamacija”, ističe se u izveštaju. Pored više upozorenja Poverenika na potrebu radikalnih izmena, odnosno donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na tom planu nije ni u 2014. učinjeno praktično ništa.

“Poverenik je, nastojeći da pomogne Vladi, odlučio da sačini model novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a u oktobru 2014. model zakona dostavio Ministarstvu pravde. Nažalost, nije poznato da je Ministarstvo, odnosno Vlada, preduzelo aktivnosti s ciljem usvajanja dostavljenog modela Zakona ili izrade novog teksta. Zaista bizarno zvuči podatak da ni šest godina od početka primene Zakona Vlada nije donela uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka zbog čega je zakonom zajamčena posebna zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica takođe ostala samo prazna proklamacija. Usled toga, dodao je, u velikom broju slučajeva obrade podataka, dolazi do povrede prava građana i to, što je posebno zabrinjavajuće, na flagrantan način i vrlo često od državnih organa”, piše u izveštaju.

Izostala reakcija

“Izostala je reakcija i na ranije „parcijalne“ inicijative Poverenika pa nemamo, iako to Ustav nalaže, zakonska rešenja u veoma delikatnim oblastima obrade ličnih podataka kao što su video nadzor, biometrija, bezbednosne provere, a slično važi i za pristup podacima o elektronskoj komunikaciji građana”, piše u izveštaju Rodoljuba Šabića.