Oslobađajuće presude bivšim čelnicima srpske Državne bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju neće imati nikakvog uticaja na spor između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, smatra akademik Tibor Varadi, bivši glavni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
– Mislim da one ne donose nikakav preokret, već samo jednu dodatnu potvrdu da bi taj spor trebalo rešiti vansudskim putem. Ponovio bih, što sam više puta govorio, nadležnost suda je ograničena na genocid. U Hrvatskoj su počinjena teška krivična dela protiv Hrvata, počinjena su teška krivična dela i protiv Srba, pa i drugih, no ta nedela ne dostižu prag genocida. Haški tribunal ne samo da nije nikoga osudio, već nije nikoga ni optužio za genocid u Hrvatskoj – ističe profesor Varadi.
Prema njegovim rečima, ako dođe do javne rasprave, advokati će nastojati da govore o genocidu, što će imati odjeka u štampi, pa će se stvoriti tenzije, „a to može da ugrozi sadašnji pozitivan razvoj dobrosusedskih odnosa“.
– A stvarne šanse nema ni tužba, ni protivtužba – ističe Varadi. Kako navodi ovaj profesor međunarodnog prava, oslobađajuće presude Stanišiću i Simatoviću, kao i druge nedavno donete oslobađajuće presude, izazvale su brojne i žestoke komentare.
– To je razumljivo s obzirom na težinu dela kojima su optuženi (sada oslobođeni) bili terećeni. Razumljivo je i zbog toga što ove presude odražavaju – u poređenju sa nekim ranije donetim odlukama – jedan drugačiji način viđenja i ocenjivanja stvarnosti. Ta promena pristupa je bila očigledna i u drugostepenoj odluci kojom je oslobođen Ante Gotovina. Nije bez presedana da se jedan okrivljeni osudi na tešku kaznu, a da se potom u žalbenom postupku oslobodi. Takve žalbene odluke se, međutim, najčešće oslanjaju na novoutvrđeno činjenično stanje (recimo, utvrdi se da neko ipak nije počinio ubistvo, pa se zbog toga oslobodi). U slučaju Gotovine – pa i u nekim drugim slučajevima – dramatično drugačija žalbena odluka se nije oslanjala na bitno drugačije činjenice, već na drugačije viđenje uglavom istih činjenica. Koliko vidim, ta promena percepcije, posebno u pogledu odgovornosti onih koji nisu neposredni počinioci, uticala je na i odluke kojima su oslobođeni Stanišić i Simatović – kaže Varadi.
On dodaje da nije još proučio presude Stanišiću i Simatoviću, pa „ne zna da li su presude ispravne ili pogrešne“.
– Rekao bih, međutim, da mislim da bi bilo izvanredno važno da se izvrši jedna zaista temeljna analiza kako ovih odluka, tako i celokupnog rada Haškog tribunala. To nije važno samo za nas, za građane bivše Jugoslavije. Važno je za međunarodno pravo u celini. Haški tribunal nije jedini pokušaj da se stvori međunarodno krivično pravosuđe i da se postigne cilj da državne granice više ne budu zaštita za počinioce nedela. Tribunal za bivšu Jugoslaviju je, međutim, ustanova koja je do sada imala najbogatiju praksu, i čiji je rad otvorio izuzetno važna i složena pitanja. Postoji velika potreba za uzorom – kao što postoji velika potreba i za tim da se međunarodna krivična odgovornost proširi na sva nedela, uključiv recimo i ona koja su vršena u Iraku ili Avganistanu – naglašava profesor Varadi. On ukazuje i da postoji potreba da se predstave o kolektivnoj odgovornosti nacija zamene jednim efikasnim sistemom međunarodne individualne krivične odgovornosti.
– Videćemo da li će preko potreban uzor doneti praksa Haškog tribunala, ili pak kritika te prakse – zaključuje Varadi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
