Profesori za odlaganje reforme

Da bi reformu trebalo izvesti sa prethodno obezbeđenim finansijskim sredstvima smatra 919 ispitanika, a samo 140 se zalaže za obezbeđivanje finansija „u hodu“. Nešto manje od polovine anketiranih misli da bi u gimnazijama trebalo da ima tri smera, dok njih 435 kaže da bi trebalo da ima dva – društveni i prirodni. Dve trećine profesora je reklo da bi trebalo uvesti eksternu maturu koja bi omogućavala direktan upis na fakultete, a da bi prijemni ispit trebalo ostaviti za specifične fakultete.

Za 644 anketirana optimalan nedeljni fond je 30 časova. Da broj predmeta u gimnazijama treba da ostane isti navodi 597 profesora, a 418 ističe da taj broj treba smanjiti. Zanimljivo je da su mišljenja podeljena kada je reč o uvođenju jednosmenske nastave. Dve trećina profesora kaže da uvođenje jednosmenske nastave uslov ili veoma značajno za reformu, a trećina smatra da tako organizovana nastava ne utiče na promene.

Oko polovina profesora koji su učestvovali i ispitivanju se zalaže da u trećem razredu učenici imaju četiri časa izbornih predmeta, a šest časova u četvrtom razredu. 

Predlozi

Uvođenje pilot-programa pre prave reforme, veće plate prosvetnih radnika, poboljšanje uslova rada i veća autonomija u realizaciji nastavnih planova, neki su od predloga učesnika ankete. Profesori smatraju i da reformu ne treba da sprovode ljudi koji nikada nisu radili u školi, da prijemni ispit za upis u gimnazije mora biti kvalitetan, kao i da treba smanjiti obim gradiva. Pojedini prosvetari misle da bi trebalo izbaciti iz programa versku nastavu i građansko vaspitanje, zatim da bi nastavu trebalo modernizovati i zahtevati od učenika veću disciplinu i rad.