Rektori i dekani na Ustavnom sudu

Smatramo da to nije dobro rešenje. Ako je država htela da ograniči broj mandata, onda je u zakonu trebalo da piše da ista osoba ne može da bude birana više od dva puta bez saglasnosti osnivača. Ovako su privatni univerziteti, koji su 100 odsto na tržištu, ispali kolateralna šteta – ističe Stanišić za Danas, napominjući da je pomenutu inicijativu za ocenu ustavnosti podržala Konferencija univerziteta Srbije.

Obrazloženje zakonodavca da je svrha ograničavanja broja mandata da se obezbedi dostupnost javne funkcije rektora, dekana i direktora visoke škole, te da se spreče zloupotrebe i korupcija, za vlasnike privatnih visokoškolskih ustanova nije prihvatljivo.

– Mi smo uložili svoj novac da osnujemo univerzitete, zaposlili smo nastavnike i administraciju, naš interes je da čuvamo svoju imovinu, a sada treba da postavljamo druge ljude za rektore. Pitanje je koliko će zaposleni verovati rukovodiocu koji nije osnivač, a ako on napravi grešku, mi kao vlasnici ćemo to morati da nadomestimo – ističe Stanišić, kome na mestu rektora ističe mandat 30. septembra. Ukoliko procedura pred Ustavnim sudom ne bude do tada završena, Stanišić kaže da će u narednom mandatu biti predsednik univerziteta dok će rektorsku fotelju morati da prepusti nekom drugom.

Na pitanje šta se dobija takvim promenama, kada će vlasnici privatnih visokoškolskih ustanova nastaviti da drže sve konce u svojim rukama, v. d. rektora Univerziteta Union Zlatko Stefanović kaže da će osnivači deo poslova preneti na rukovodioce ustanova, a oni će morati da vode računa o zakonitosti i mimo uticaja osnivača. Stefanović smatra da zakonodavac, ako želi, ima pravo da limitira broj mandata organima poslovođenja i da se time ne krše ustavom zagarantovana prava.

– U Ustavu ne piše da osnivač visokoškolske ustanove mora da ima neograničen broj mandata, a da li država treba to da radi, stvar je procene onoga ko je predvideo takvo rešenje. Mislim da ovo ograničenje ne treba vezivati za osnivača i zakonodavac to sigurno nije prevideo, jer je hteo da naglasi da je delatnost visokoškolske ustanova, a to je obrazovanje, važnija od interesa osnivača da izvuče profit – navodi Stefanović.

On podseća da osnivači mnogih privatnih fakulteta i univerziteta ne bave rukovođenjem, niti su profesori, te prema tome ne mogu biti birani za dekane i rektore, pa ih ograničenje vezano za broj mandata lično ne pogađa.

– Osnivači Univerziteta Union su fakulteti, a ne fizička lica, pa niko ne pretenduje na bude večiti rektor – ističe Stefanović.

Ograničavanje broja mandata rektorima i dekanima na državnim univerzitetima tumače kao mešanje vlasti u autonomiju univerziteta dok Stefanović smatra da država, upravo zbog tog načela, nema uticaja ni na upravljanje, niti na izbor rukovodilaca visokoškolskih ustanova koje je osnovala.

Autentično tumačenje rešilo je dilemu o vezanim ili razdvojenim mandatima, ali je unelo novu konfuziju da li ograničenje važi od 2005, kada je donet Zakon o visokom obrazovanju ili se posmatra ceo radni vek neke osobe.

– U pravu ne postoji retroaktivnost, a tumačenje se odnosi na zakon donet 2005. godine. Ministarstvo prosvete je usmeno reklo da se ograničenje odnosi na ceo radni vek, ali to nigde nije napisalo. Jer da jeste, to bi sigurno lako bilo oboreno na Ustavnom sudu. Za dekane koji su posle 2005. bili dva puta na toj funkciji situacija je jasna, oni više nemaju pravo da budu birani – kaže za Danas Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji će biti „na udaru“ različitih zakonskih tumačenja.

Kovačević je, naime, bio na čelu ETF-a jedan mandat pre 2005, a sadašnji, drugi mandat, ističe mu krajem septembra. Rukovodeći se logikom da zakon ne važi retroaktivno, Nastavno-naučno veće ETF-a ponovo ga je predložilo za dekana, a Kovačević kaže da nije siguran da li će to prihvatiti, jer mu se „ne ulazi u raspravu sa državom“.

Avramović: Zakon ne važi retroaktivno

Za pravnike situacija je jasna. „Autentično tumačenje se odnosi na član zakona iz 2005. godine i ne može da važi retroaktivno. Ne bih da prejudiciram kakva bi bila odluka Ustavnog suda, ali je vrlo verovatno da bi tumačenje Ministarstva bilo proglašeno neustavnim, jer ruši načelo retroaktivnosti“, ističe za Danas Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.