Iako je Evropska komisija početkom meseca odobrila uzgajanje genetički modifikovanog krompira, ova odluka neće biti obavezujuća za Srbiju, kažu za Danas u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
– U skladu sa Zakonom o genetički modifikovanim organizmima, nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od GMO, ne može da se stavi u promet, odnosno da se gaji u komercijalne svrhe na teritoriji naše zemlje. To znači da odluka Evropske komisije o odobravanju uzgoja genetički modifikovanog krompira u svrhu korišćenja za dalju industrijsku preradu, kao i hranu za životinje, nije obavezujuća za Srbiju – napominju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sagovornici Danasa, stručnjaci u ovoj oblasti, kažu da nema razloga da se ne dozvoli uvoz genetski modifikovane hrane, jer nema štetnih posledica po ljude i stoku.
Naime, Evropska komisija je početkom marta odobrila uzgajanje genetički modifikovanog krompira nemačke hemijske kompanije BASF. Kako se ističe, ovaj krompir koristiće se samo za industrijske potrebe, kao i za stočnu hranu. Takođe, EK je dozvolila i da se u Evropskoj uniji prodaju tri vrste transgenetskog kukuruza, ali njihova proizvodnja još nije dozvoljena u EU.
Iz Ministarstva poljoprivrede navode da je Zakonom o genetički modifikovanim organizmima definisan postupak razmatranja prijave za određeni rad sa GMO, sadržaj prijave za određeni rad sa GMO, postupak donošenja odluke o podnetoj prijavi, uslove upotrebe GMO u zavisnosti od odobrenog rada, kao i nadzor i kontrolu određenog rada sa GMO.
Oni dodaju da s obzirom na to da Zakon o GMO nije harmonizovan sa regulativom EU u ovoj oblasti izrađen je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o GMO, koji uređuje postupke i procedure upotrebe GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, stavljanje u promet GMO, obeležavanje, rukovanje i pakovanje GMO i proizvoda od GMO.
– Nacrt zakona definiše i primenu principa predostrožnosti koji se odnosi na to da se nijedan živi modifikovani organizam ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe, ako za to ne postoje eksperimentalni podaci o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugroženi njihovom upotrebom – ističu u Ministarstvu. Prema njihovim rečima, svaka upotreba GMO se razmatra posebno, slučaj po slučaj.
Jovanka Miljuš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže za Danas da nema razloga da se ne dozvoli uvoz GMO sačme, jer nema štetnih posledica po stoku, ali ni po ljude koji to meso kasnije jedu.
Ona objašnjava da se u slučaju genetičke modifikacije u DNK biljke – kukuruza ili soje, unosi deo DNK iz drugog organizma, na primer bakterije, koji tada biljki daje novu osobinu – otpornost na herbicide ili na insekte.
– Procesom varenja u digestivnom traktu i ljudi i životinja hrana se razlaže na osnovne neškodljive elemente. To je situacija i sa svežom, nekuvanom hranom. Slično je i sa proizvodima koji imaju određeni sadržaj GMO. Kod ljudi sklonih alergiji i GMO hrana, kao i mnoga druga, mogu izazvati alergiju, ali alergija nije povezana sa GMO – ističe Miljuš Đukić.
Dulić-Marković: Pomoć za poljoprivredu
Ivana Dulić-Marković, nekadašnja ministarka poljoprivrede, kaže za Danas da genetički modifikovani organizmi mogu pomoći u rešavanju problema poljoprivrede, kao i da mogu uticati na povećanje proizvodnje hrane. „Svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno. Alergija na GMO nije neobična, jer čovek može biti alergičan i na druge namirnice koje ne sadrže GMO“, ističe Dulić-Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
