Srbija će biti proizvođač znanja

 Ključni cilj je da se Srbija pojavi na mapi velikih tehnoloških kompanija i velikih naučnih institucija, ne kao rezervoar iz kojeg će se crpeti kvalitetni mozgovi, već kao mesto gde će se znanje proizvoditi. To je naša bitka za 21. vek i u sledećih mesec dana očekujem usvajanje zakona koji će ove ciljeve i omogućiti – ističe u razgovoru za Danas ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, uoči današnje debate u Skupštini Srbije o setu zakona iz oblasti nauke i istraživanja.

Juče ste potpisali ugovor sa Evropskom investicionom bankom za kredit vredan 200 miliona evra. U šta će biti uložen taj novac?

– Ovo je najveća investicija u naučnu i tehnološku infrastrukturu u istoriji Srbije. On će nam omogućiti da prioriteti iz nedavno usvojene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja budu realizovani, čime ćemo dodatno privući i evropske fondove za nauku i tehnologiju. Reč je o 200 miliona evra, ali budući da je ukupan ciklus o kome govorimo 400 miliona evra, ostatak će biti sufinansiran iz državnog budžeta i drugih međunarodnih i privrednih izvora. Krenućemo od postojeće infrastrukture kako bi je doveli do svetskog nivoa. U planu je popravka zgrade PMF koja tone, Botaničke bašte i inkubatora za informacione tehnologije u Nišu, kao i ulaganje u infrastukturu Petnice. U sklopu Kliničkog centra Srbije šest hektara će biti posvećeno najvećem centru za biomedicinu Jugoistočne Evrope. Biće napravljen i moderan objekat za eksperimentalne životinje po evropskim standardima. Deo sredstava će biti posvećen izgradnji hiljadu nekomercijalnih stanova za naučnike u novobeogradskom bloku 32 i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Uložićemo 20 miliona evra u vraćanje naših najkvalitetnijih ljudi iz sveta. Veliki deo sredstava je usmeren ka naučnoj zajednici i njenom povezivanju sa privredom. Planira se izgradnja Centra za promociju nauke u bloku 39 na Novom Beogradu, koji će približiti nauku i tehnologiju našim građanima i svim osnovcima naše zemlje.

Koje su osnovne izmene Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i šta njima dobija naučna zajednica ?

– To je matični zakon za one koji se bave naukom. Izmene i dopune će omogućiti da rešimo njihove egzistencijalne probleme. Približavamo njihov radni status Zakonu o radu, tako da mogu da dobiju kredit od banke, što mnogi ranije nisu mogli. Omogućićemo formiranje nacionalnih instituta po ugledu na evropske i racionalizovaćemo mrežu instituta. Unapredili smo sistem ocenjivanja, tako da se na konkursima neće samo kandidovati projekti nego će država raspisati konkurse za važne teme. Otvaramo Savet za nauku i tehnologiju prema privredi. Strategija i izmene zakona će nam omogućiti da budemo pobednici unutar evropskih integracija kada je reč o ekonomiji znanja. Jedna od stvari kojima Evropa teži je odvajanje tri odsto bruto nacionalnog dohotka za nauku. Srbija je na 0,3 odsto i skoro sve dolazi iz državnog sektora. Naš plan je da do 2015. budemo na jedan odsto kao i da bar trećina novca dolazi iz privatnog sektora. Ideja je da do 2020. ne budemo daleko od dva odsto, s tim da bi pola bile privatne investicije.

Koje novine donose izmene Zakona o inovacionoj delatnosti ?

– Ključni element je Fond koji je naš ulog u širu evropsku priču sa evropskim Tehnološkim investicionim fondom za Zapadni Balkan. Moramo da rešimo problem manjka sredstava za finansiranje firmi koje se bave inovacijama. Ni poslovne banke, ni Fond za razvoj, ni postojeći državni instrumenti nisu odgovor. Formiramo Fond koji će ulagati u kapital obećavajućih tehnoloških firmi. Tim firmama treba omogućiti dolazak do tržišta, kako se ne bi ostalo samo na ideji. Rešili smo pitanje intelektualne svojine u domenu tehnologije. Ukoliko je inovacija finansirana iz državnih sredstava, patent pripada univerzitetu, odnosno institutu, ali prihodi u iznosu od najmanje 50 odsto pripadaju onima koji su je pronašli. Vlasništvo nad patentima je ključ da naši instituti i fakulteti budu prepoznati u svetu. Otvara se Centar za transfer tehnologija. To će biti ekipa koja će se baviti identifikacijom ideja koji mogu da postanu intelektualna svojina i pomagati naučnoj zajednici da direktnije bude povezana sa ekonomijom Srbije i Evrope.

Srbija će, kao zemlja koja nije članica EU, učestvovati u realizovanju Evropske strategije za Dunav. Koliko je to važno i šta će biti urađeno?

– Ako je prošla godina u domenu evropskih integracija bila obeležena ukidanjem viza, ova će biti Dunavskom strategijom. Kolege u Evropi iskorišćavanje Dunava vide kao jedno od rešenja izlaska iz krize. U tom smislu Srbija ima velike šanse. Nemački zvaničnici su, na našu inicijativu, preporučili da se o finansiranju budućih projekata na Dunavu razgovara u Beogradu, u septembru ove godine. Za sada Evropska strategija Dunava ima tri prioriteta – socijalno-ekonomski razvoj, što znači da će strukturni fondovi biti iskorišćeni za podizanje ekonomija opština u slivu Dunava, njih ima 80 u Srbiji, a zatim infrastrukturu, kao i ekologiju. Na predlog Srbije moguće je da će biti dodata još dva, – bezbednost i ekonomija znanja, jer tok Dunava povezuje neke od najznačajnijih univerziteta Evrope.