Izložba o ubijenom hrvatskom policajcu Josipu Rajhlu Kiru u CZKD

Čovek koji je verovao u mir

U njega su poverenje imali i Srbi i Hrvati, pokušao je da ih pomiri, i zato su ga ubili. Ja 19 godina vodim bitku da se kazne i nalogodavci, pre svega Glavaš - kaže supruga Jadranka

Autor: Dragoljub Petrović

Šireći svoj sako pred barikadama kako bi pokazao da nije naoružan, Josip Rajhl Kir, načelnik osiječke policije na početku rata u Hrvatskoj, pokušavao je da pomiri Srbe i Hrvate. Iako policajac, iz braka Nemca i Hrvatice, bio je jedan od prvih jugoslovenskih mirovnjaka. Ubijen je 1. jula 1991. na ulazu u selo Tenje, zajedno sa trojicom svojih saradnika.

Ovih dana u Centru za kulturnu dekontaminaciju traje izložba „Ko je tebi Rajhl Kir“, na kojoj su autori na panoima koji predstavljaju ormare u kojima su simbolički okačeni Kirovi sakoi želeli da pokažu priču čoveka koji je pokušao da pomiri Srbe i Hrvate, te devetnaest godina uporne borbe njegove supruge Jadranke da pred sud izvede ubicu i nalogodavce.

- On je bio takva osoba, uistinu uglađeni gospodin, tako se i ponašao - priča za Danas Jadranka Rajhl Kir, na otvaranju izložbe. „Mnogi su tada tvrdili da on nije za to vreme i za ovo podneblje. Da je u stvari pravi evropski policajac, jer on je razmišljao onako kako bi svi normalni trebali razmišljati. Da za rat uvek ima vremena, ali prvo treba pregovarati. Nadasve je cenio ljudski život - kaže Jadranka koja je ovu postavku doživela kao rehabitilaciju supruga: „Ne mogu biti objektivna, ali mislim da je on to zaista zaslužio“.

Josip je posle rata, priča, dobio ulicu u Osijeku, ali u Đakovu, gde Jadranka i danas živi, toj ideji suprotstavila se tadašnja vlast HDZ, navodeći „da povijest još nije ocenila njegovu ulogu“. Za ubistvo Kira i još dvojice ljudi, na 20 godina zatvora pre dve godine osuđen je bivši hrvatski policajac Antun Gudelj, koji je pre toga više puta pomilovan ili puštan na slobodu. Međutim, nalogodavci ubistva ni posle punih 19 godina nisu otkriveni.

- Prikupljam podatke i svih ovih godina ja vodim paralelnu privatnu istragu. Da to nisam radila, ubica bi bio slobodan građanin. Da ja nisam podnela ustavnu tužbu, povodom primene zakona o pomilovanju, on bi slobodno šetao. Trebalo je uložiti silni napor jer je ubica koji je priznao zločin bio oslobođen. Smatram, pak, da to nije gotovo, jer želim nalogodavce. Branimir Glavaš je bio tada sve u Osijeku, on je tražio smenu moga supruga u medijima, jer se apsolutno nije slagao s njegovom mirovnom politikom. Po dokazima koje posedujem i u kojima piše kako je Glavaš pričao da Kira treba maknuti, sve je krenulo od njega. A u to vreme maknuti nije podrazumevalo skloniti već likvidirati - kaže Jadranka.

Direktne pretnje svih ovih godina nije imala jer su, kaže, nalogodavci ubistva znali s kim imaju posla: „Bilo je psihološkog zastrašivanja, jer su znali da ću ja ići ovako daleko, biti uporna i zagorčavati im život“. Za sada, objašnjava, nema volje da se otkriju nalogodavci, jer je još pre godinu dana dostavila podatke o njima policiji i državnom tužilaštvu, i ništa nisu preduzeli.

Seća se da je Josip spavao poslednjih dana u policijskoj stanici u Osijeku, upravo zbog sigurnosti, i znao je reći: „Ako me ne ubiju ovako, onda će mi inscenirati saobraćajnu nesreću“. Rekao joj je, ipak, seća se Jadranka, jutro pred smrt: „Od danas će sve biti drugačije”. Trebalo je, naime, da bude prebačen na posao u Zagreb. Posle su joj javili da je poginuo u „stojadinu“ na ulazu u Tenju, gde je išao da pregovara sa lokalnim Srbima. Nije morao da ide, ali su oni jedino u njega imali povernje. A i on je verovao da rata neće biti.

Kroz seriju svedočenja

Ideja izložbe je da se ljudi zapitaju ko ti dođe lično čovek koji je mirovnjak, ko je razuman, i ne liči na naše junake tokom poslednjih 20 godina. Kad sam se srela s tom pričom, zaključila sam, to je moj brat, volela bih da sam i sama takva, neko na koga bismo mogli da se ugledamo, primer - priča autorka izložbe Tanja Simić Berclaz. „Koncept je da čovek koji dođe ovde prođe kroz seriju svedočenja novinara Miše Vasića, Kirove supruge, i jedinog preživelog iz automobila, Mirka Tubića, i na panoima vidi istoriju Jadrankine borbe, te izađe sa izložbe kao da je upoznao nekog novog - kaže autorka.

Ideja je da se sa izložbom putuje po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, jer su organizatori uz CZKD, Centar za mirovne studije iz Zagreba, Mirovni institut iz Ljubljane i Biro za ljudska prava iz Tuzle.