Tokom letnjih meseci u posetu Beogradu dolazi povećan broj stranih turista

Jeftin provod privlači strance

Autor: Ljiljana Bukvić - Bojan Cvejić

Je l’ ima nešto u blizini Beograda što može da se vidi a da nije Avala. Juče smo bili na njoj – kroz smeh nas pita na odličnom engleskom mladi Nemac. Uz malu zadršku, nas nekoliko pokušava da se seti šta da preporuči ovoj veseloj grupi nemačkih studenata. Dvadesettrogodišnji Greg seda za naš sto, ne odvajajući se od krigle točenog piva.

- Ovo je vaše pivo. Kad smo već došli kod vas nema smisla da pijemo nemačko – kaže on. Njih šestoro je u Beograd stiglo pre nekoliko dana, prvo vreme su proveli na Egzitu, a onda došli da vide prestonicu o kojoj su od drugova slušali u nekoliko navrata.

- Sve nam se sviđa, od atmosfere, opuštenosti koja je na svakom koraku, mnogo ljudi usred dana – veselo će Greg, pokazujući na kolone ljudi koje prolaze i punu baštu kafića u blizini Politike. Videli su mnogo, od Kalemegdana, hrama svetog Save, do splavova, čak i poneki muzej, ali razlog njihovog dolaska je isključivo - zabava. Na neizbežno pitanje o lepoti srpskih devojaka, ovaj momak se okreće delu muškog društva koje je ostavio za susednim stolom i ponavlja im pitanje na nemačkom. Složni su, nema šta, među najlepšima su u Evropi.

Kaže da u Nemačkoj ima sve više onih, bar među njegovim prijateljima, koji bi došli u Srbiju, a mi im pričamo kako smo u nedelju po podne sreli dvoje sredovečnih ljudi iz Minhena kako voze iznajmljene bicikle pokraj Dunava. Milerovi su strastveni putnici, a ovoga puta letovanje na nekoj od evropskih obala zamenili su dolaskom na Balkan. Putovanje im, kaže Sebastijan, počinje u Srbiji, a završiće se – još nisu odlučili gde.

Milerovi i razdragano Gregovo društvo samo su kap u moru stranaca koji se ovih dana mogu sresti na beogradskim ulicama. Do pre koju godinu, čini nam se, nije moglo tako često da se desi da vas na potezu od Pravnog fakulteta do Glavne pošte zaustave dve grupe stranaca tražeći da ih uputite u pravom smeru. Dvoje starijih Italijana na lošem engleskom jedva je uspelo da nas upita kako da stignu do Slavije. Sporazumeli smo se i pokazali im put, a oni su odlazeći, uz „prego“, uspeli da nam odgovore na jedino naše pitanje koje su razumeli – frst tajm in Belgrejd. Da, prvi put su ovde.

Prvi put čari izlazaka, noćnog provoda, splavova s narodnjacima, ali i klubova s andergraund muzikom osetili su i Lin i Met, negde iz okoline Mančestera. Englezi su zbog festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi skroz „poludeli“, kaže ovaj mladi par. To čudo, ali i još poneko u Srbiji, i oni su odlučili da vide ove godine.

- Prezadovoljni smo svime. Provod, ljudi, hrana, cene koje su za nas jako niske. Najviše od svega koštao nas je put – kaže Lin. Planirali su da dođu na nekoliko dana, ali su već produžili boravak.

- Ostaćemo dok imamo novca – kaže Lin, koja još nije stigla da obiđe prodavnice, iako „vidi da su rasprodaje na sve strane“. Nekako joj je draže da novac potroši na sitnice, a neke od njih za uspomenu već je kupila u suvenirnici u „onoj velikoj ulici kod Kalemegdana“, kroz osmeh će ova plavokosa devojka.

Većina onih koji u Beograd dolaze zbog provoda odseda u hostelima. Novac se ne troši na skupe hotele, a hosteldžije imaju pune ruke posla. U jednom od hostela na Tašmajdanu kažu da je popunjenost kapaciteta oko 70 odsto, da je za nijansu lošije nego prošlog leta. „Najviše nam dolaze iz Nemačke, Španije i Engleske i naravno zemalja iz okruženja, Slovenije, BiH, Hrvatske i pokoji gost iz Makedonije“, kažu u ovom hostelu. Cene su pristupačne, potvrđuju i gosti koji su se tu zatekli - 12,5 evra je krevet za jednu noć, a soba je 25 evra.

Žarko Gvero, generalni sekretar Ferijalnog i hostelskog saveza Srbije, kaže za Danas da je u globalu, prema statistici, ove godine povećan broj stranih turista u Beogradu za jedan odsto, kao i da je najviše gostiju iz zapadne Evrope. Prema njegovim rečima, glavni grad Srbije najčešće posećuju Francuzi, Englezi, ali sve češće i državljani Novog Zelanda, Australije, Kine, Japana, SAD.

- Različite manifestacije u Beogradu, ali i u Srbiji, poput Egzita, Guče, Bir festa, privlače veliki broj stranih turista u prestonicu. Uglavnom je reč o mlađim ljudima i onim srednjih godina, dok stariji više dolaze brodovima. Treba podsetiti i da je Beograd proglašen za novu turističku destinaciju u Evropi - objašnjava Gvero.

Kako ističe, najinteresantnije lokacije u Beogradu za inostrane turiste su Kalemegdan, Knez Mihailova, Skadarlija, a mnogi žele da se provedu i u noćnim klubovima, o kojima su dosta čuli. Kada je reč o provodu, Gvero napominje da je u poslednje vreme mlađim turistima naročito privlačna Ada Ciganlija, koja je sve više poznata i po noćnom provodu zbog velikog broja kafića i klubova. On dodaje da su prošle godine i brojni veliki koncerti u Beogradu privukli mnoge ljude iz susednih, kao i drugih zemalja, ali da su takvi koncerti ove godine izostali.

Prema podacima za gradskog Zavoda za statistiku i informatiku, za prvih pet meseci ove godine srpsku prestonicu je posetilo skoro 135.000 turista, što je za dva odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Broj noćenja je, međutim, iznosio oko 277.000, odnosno jedan odsto više nego u 2009.

Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograd (TOB) kaže za Danas da u prestonicu gosti dolaze uglavnom na kratke vikend odmore, brojne manifestacije, poslovne aktivnosti, kao što su kongresi i poslovni sastanci.

- Najveći broj gostiju dolazi u Beograd tokom leta, ali i u septembru i oktobru kada se održavaju veliki kongresi. Takođe, značajan broj poseta beleži se i tokom decembra kada se u Beogradu organizuje doček Nove godine - objašnjava Veselinov.

Prema njegovim rečima, najčešći gosti dolaze iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Italije, Austrije, Grčke, Rusije, Velike Britanije. Ono što se svima njima najviše dopada u našoj prestonici jesu ljudi, atmosfera, noćni provod, reke i život pored Save i Dunava, ali i kulturne manifestacije. Sa druge strane, strani turisti uglavnom zameraju Beogradu nedostatak latiničnih natpisa na imenima ulica i stajalištima javnog gradskog prevoza.

Uzbudljiv noćni život

Beograd je u poslednjih nekoliko godina postao prestonica zabave, a grad posećuje sve više stranaca, ocenili su francuska agencija AFP i britanski Telegraf u tekstovima o noćnom životu u glavnom gradu Srbije.

Telegraf podseća da je vodič „Lonely Planet“ Beogradu dodelio titulu prestonice zabave. Više od 400.000 stranih turista posetilo je Beograd prošle godine, a očekuje se da će njihov broj ove godine biti veći, pre svega zbog uvođenja niskobudžetnih avionskih letova. Većina klubova, čak i najpopularnijih, ne naplaćuje ulaz, a cena pića je veoma pristupačna u poređenju s cenama u klubovima u zapadnoj Evropi.

Beogradski gritersi

Od ove godine u Beogradu je pokrenut i novi volonterski servis i sajt Turističke organizacije Beograda „Beogradski gritersi“. Gritersi su volonteri, a ne turistički vodiči, koji žele da domaćim i stranim gostima predstave Beograd. Ovaj besplatan servis pomaže strancima da upoznaju grad. Beograd je, inače, prvi grad u jugoistočnoj Evropi koji je postao deo globalne mreže gritersa i nalazi se na sajtu www.globalgreeternetwork.info, što će dodatno doprineti njegovoj promociji kao turističke destinacije.