Južnjačko „BB“ kumstvo

– Za mene je najdraže kada me pozovu da budem kum, a to se po starom srpskom običaju ne odbija. Volim svadbe i veselja. Ne odbijam ni pobratimstva i to znaju i moja žena i moje kćerke Jelena i Natalija i u tome imam punu podršku – veli Banković koji je u šest slučajeva kum, a u tri pobratim ili kako se to tradicionalno kaže – stari svat. Banković svojom korpulencijom ponekad deluje zastrašujuće za „biznismensku varijantu“. Navodi da se skoro četvrt veka bavi privatnim biznisom koji je započeo njegov otac, sada uz podršku supruge vodi građevinsko preduzeće koje zida širom Srbije.

– Ne treba mi da budem u politici kada sam stalno okružen ljudima iz politike. Možda to zvuči demagoški, ali uspeh ne vezujem za partijske knjižice već za ljude, zato sam i prihvatio da budem i kum koji će venčati Bobanovog sina, trubača Marka Markovića. Ja sam građevinac on trubač, ali eto natprirodne, da ne kažem kosmičke kombinacije za uspeh – kaže Banković.

Podseća da se na trodnevnoj svadbi Bobanovog sina Marka popilo 22.000 litara piva, više hiljada litara vina i blizu hiljadu litara žestokog pića.

Dok o ovoj nesvakidašnjoj temi razgovaramo, Banković telefonom poziva Bobana.

– Ej, kume gde si? Dođi da se malo družimo i da zasviraš – kaže trubaču Banković. S druge strane Marković odgovara da je u Budimpešti i da ne može da se pridruži ni fizički a ni zvukom. Pozdravlja društvo i naručuje, „telefonski“, turu o njegovom trošku.

Za ovog preduzetnika iz Surdulice tragična istorija srpskih kumstava ne znači ama baš ništa. On veli „treba da se suprotno radi“. Da li je to moguće ?

– Prepuni smo priča o lošim kumstvima. Ja to bar na svom primeru želim da demantujem. Kum kumu treba da pomogne. Ja jesam kum Marku i Bobanu Markoviću, ali i onima koji nisu vezani za biznis, a jesu ljudi sa idejom i tolerancijom. Mnogi misle da se kumstvo vezuje za pare. Tu je i merak, a to nema cenu – kaže nam Banković. Odgovarajući na pitanje uvreženo po tradiciji „da kumovi ne treba često da se viđaju da se ne bi posvađali“ on odgovara:

– Ako Marka i Bobana ne vidim ja ih čujem, u kolima, kod kuće, na poslu. Pustim CD sa njihovom muzikom. Viđamo se da nam bude lepo. Tugujemo kad nam je teško. Tešimo se kad treba da nam bude bolje. Tako je i sa mojih ostalih pet kumova koji nisu muzičari po profesiji. Ja to doživljavam kao dragstor iskrenosti koji traje 365 dana u godini – pa napominje:

– Ja imam primer sa trubom koja nas je povezala. A to gasi egoizam i tera na razmišljanje o porodici i svome kraju. Ljudi na jugu su vredni i ne bi bilo toliko doktora nauka da je ovaj kraj mentalno zaostao. Nama treba veće poverenje prestonice, jer pamet je univerzalna kosmička pojava od Crne Trave, Surdulice, preko Vladičinog Hana do Leskovca, Niša, Negotina, Bora i Zaječara – kaže Banković.