Kardiohirurgija bez kardiohirurga

Klinika još ne radi iako su za nju obezbeđene „jedna od najreprezentativnijih zgrada ovog tipa na Balkanu“ i „najmodernija oprema“. Među razlozima što je i dalje „prazna“ je činjenica da Niš nema – kardiohirurge.

Od novembra 2010. do avgusta 2012. godine u ovom gradu jeste urađeno oko 270 kardiohirurških operacija, ali na Klinici za vaskularnu hirurgiju i od strane kardiohirurga iz Kliničkog centra Srbije (KCS). Beogradskim stručnjacima asistirali su niški vaskularni hirurzi Dragan Milić i Saša Živić. Milića, inače aktuelnog načelnika Odeljenja za kardiohirurgiju Klinike za vaskularnu hirurgiju, nadležni su tada već predstavljali kao „kardiohirurga“ i „budućeg direktora niške Kardiohirurgije“. Uprkos tome, kao i činjenici da su u KCS bili na dvogodišnjoj specijalizaciji, ni Milić ni Živić još nisu stekli zvanje kardiohirurga jer za to „nisu ispunili osnovne uslove“.

– Luksuzna zgrada Kardiohirurgije, od 2.500 kvadratnih metara, počela je da se gradi 2008. godine. U izgradnju uloženo je oko 3,5 miliona evra, a u opremanje još oko 1,5 miliona evra. I pre nego što je završena, dva kompletna kardiohirurška tima iz KCS počela su da „tezgare“ u Nišu, a za njih je mesečno izdvajano oko 30.000 evra. Ugovor o saradnji KSC i niškog KC potom nije obnovljen, a protiv pojedinih beogradskih kardiohirurga, među kojima je i bivši direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS Mile Vraneš, podnete su krivične prijave zbog sumnje da su u Nišu zloupotrebili dopunski rad. Paralelno sa tim niški KC izdvajao je i novac za specijalizaciju Milića i Živića, ali oni do danas nisu polagali specijalistički ispit, jer je preduslov za to najmanje 50 samostalnih operacija, a nisu obavili nijednu. Uprkos ovakvim propustima, koje je pratilo veliko rasipanje novca, tim „Projekta uvođenja i razvoja kardiohirurgije u Kliničkom centru Niš„, u kojem su Milić i Živić, dobio je 2010. godine najveću nagradu grada Niša „11. januar“ – kaže za Danas grupa hirurga niškog KC, koja želi da ostane anonimna „da ne bi snosila sankcije“.

Direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić za naš list potvrđuje da dvojica niških vaskularnih hirurga „ni u Beogradu ni u Nišu nisu izveli nijednu samostalnu operaciju“, već su samo „povremeno učestvovali u njima“, što je „daleko od suštine posla“. On smatra da je takvo njihovo ponašanje „prilično neshvatljivo“, pogotovu ako se zna da se u KCS godišnje obavi više od 1.500 ovakvih operacija, što je „velika stručna šansa“. U KCS sada su na specijalizaciji kardiohirurgije dvojica novih lekara iz Niša, koji su „mnogo zainteresovaniji“ od svojih prethodnika.

– Moj lični stav je da Niš treba da ima Kardiohirurgiju. Ali, šta vredi izuzetan objekat, kad u njemu nema ko da radi? Jedino pravo rešenje jeste da Niš dobije svoje kardiohirurge, a do tada mi smo spremni da pomognemo. Već sam predložio novom direktoru niškog KC Zoranu Radovanoviću da nastavimo saradnju, ali „po zakonu“. U Niš bi trebalo da idu prepolovljene ekipe KCS, koje bi radile samo produženim vikendom, ili bi radile na duže, ali njihovi članovi za to vreme ne bi primali platu u KCS. Ne bi smelo da se ponovi da u Niš idu dve glomazne ekipe, i to u redovno radno vreme, što je dovodilo do toga da kardiohirurzi u tim ekipama primaju plate i u KCS i u niškom KC i na Medicinskom fakultetu – kaže Ristić.

Direktor niškog KC Radovanović se slaže da bi „ukoliko bude bilo potrebno“ mogla da se obnovi saradnja sa KCS, „u zakonskim okvirima“. KC Niš je ovih dana raspisao konkurs za prijem jednog kardiohirurga „sa strane“, a nije isključen prijem još jednog. Primljeni kardiohirurg trebalo bi da završi edukaciju hirurškog dela ekipe, pa i Milića i Živića, koji za sada nemaju neophodan broj samostalnih operacija, kaže on za Danas.

– Uprkos svim problemima, realno je očekivati da Klinika za kardiohirurgiju bude u funkciji već početkom naredne godine, što će biti istorijski trenutak za Niš. Do tada bi trebalo da bude završen i transformator za eksternu struju na Klinici, u vrednosti od 20 miliona dinara, koje je obezbedio grad. Od Komisije Ministarstva zdravlja za implementaciju novih tehnologija još krajem prošle godine dobili smo dozvolu da Kardiohirurgija počne da radi – kaže on.

Radovanović još kaže da podržava istragu nadležnih organa o svim okolnostima u vezi sa „nastankom“ niške Kardiohirurgije. Svi koji su u ovom slučaju eventualno oštetili budžet Srbije ili Kliničkog centra trebalo bi da budu sankcionisani, zaključuje on.

Uspesi i kontroverze

„Prozvani“ Dragan Milić nije želeo da govori za Danas. Nije odgovarao na naše pozive, kao ni poruke, u kojima smo zamolili za odgovore na kritike grupe kolega u vezi sa Kardiohirurgijom, ali i njegovim „lažnim predstavljanjem“ za najboljeg mladog vaskularnog hirurga van granica SAD u 2010, kao i „plagiranim naučnim radovima“. Posredstvom direktora KC Zorana Radovanovića obavešteni smo da je kazao da „neće da odgovara na anonimne optužbe“.

Mediji su 2010. godine izveštavali da je američko Udruženje vaskularnih hirurga proglasilo Milića za najboljeg mladog vaskularca van SAD, zbog čega je tadašnji ministar za nauku Božidar Đelić obećao osnivanje svetskog Centra za vaskularnu hirurgiju u Nišu, što se nije dogodilo. Milić je tada negirao ovakav podatak, navodeći da mu je to Udruženje „kao jedinom vaskularnom hirurgu do 40 godina starosti izvan SAD dodelilo međunarodno priznanje za naučnoistraživački doprinos i rad“. Međutim, u dopisu ovog američkog udruženja niškom Medicinskom fakultetu, dostavljenom krajem 2011, u koji je Danas imao uvid, predsedavajući Udruženja za internacionalna pitanja Enriko Ašer navodi da je Milić prethodne godine zapravo bio dobitnik školarine ovog udruženja „čija je jedina svrha da pruži priliku hirurzima van SAD da prisustvuju godišnjem sastanku Udruženja i posete druge akademske centre dok su u SAD“.“Ova školarina nije ni na koji način priznanje za veštinu ili praksu dobitnika“, navodi se u odgovoru.

Danasu su dostavljeni na uvid i dopisi stručne Komisije Medicinskog fakulteta i Srpskog arhiva u kojima se ocenjuje da su dva Milićeva autorska rada „plagijati“ pojedinih radova iz inostranstva, ali nije poznat njegov odgovor na njih.

Milić je, inače, pre najnovijih optužbi nekih kolega pominjan isključivo kao jedan od najboljih vaskularnih hirurga kod nas i dobitnik većeg broja domaćih i inostranih priznanja. Pre dve godine dobio je internacionalnu nagradu za najbolje urađeni projekat u oblasti flebologije, medicinske grane koja se bavi lečenjem vena, a potom je izabran za predsednika Evropskog udruženja flebologa za 2013. godinu. Bio je jedan od učesnika Kliničke studije za lečenje simptoma multiple skleroze balon destilacijom vratnih vena, koja je kod obolelih izazvala veliko interesovanje, ali je obustavljena nakon ocena nekih stručnih krugova da je reč o nepriznatoj metodi, kao i ombudsmana Saše Jankovića da se takvim intervencijama zloupotrebljavao dopunski rad.