Eto, budućnost je počela…, kaže Ljubomir Vračar, naučni radnik i asistent na katedri za mikroelektroniku niškog Elektronskog fakulteta. Nije oduševljen što se mediji opet bave njime, ali je zadovoljan što se biznis zainteresovao za njegov pronalazak, verovatno jedinstven na svetu. Još je zadovoljniji što se takav uređaj – takozvani pametni prekidač, neće proizvoditi daleko, i odatle uvoziti, već će ga praviti kompanija koja je u Nišu i Srbiji.
A doskoro, sve je izgledalo drugačije. Mada je želeo da njegova „napravica“ ostane u Srbiji, niko nije pokazivao poslovni interes, bar ne ozbiljno. Ispostavilo se da i neke kompanije iz sveta, kojih nije bilo malo, žele radije da „prisvoje“ pronalazak, a zaborave na pronalazača. Kada je već izgubio nadu, za proizvodnju pametnog prekidača ozbiljno su se zainteresovale „prve komšije“, niška kompanija EI PCB, nastala nakon privatizacije EI Štampanih ploča. I to sasvim slučajno.
– Kompanija EI PCB je već izvesno vreme participant u mnogim eksperimentima i projektima našeg tima na fakultetu. Pomaže naša istraživanja – kroz nabavku opreme i finansiranje prototipova, od kojih neka daju rezultat, a neka ne. Jednom prilikom, usput, poveo se i razgovor o pametnom prekidaču, a ljudi iz kompanije poželeli su da vide prototip mog, koji sam napravio, i odmah su rekli: pa, to nam treba. Ubrzo, samo „na reč“, krenula je probna proizvodnja od 300 komada, a uskoro bi trebalo da započne i serijska. Pametni prekidač je već atestiran kao bezbedan i ekološki proizvod nakon što je prošao sve provere – kaže Vračar.
Mada evropsko tržište odavno poznaje prekidače visoke tehnologije koji reaguju na pokret, ili one koji se uključuju daljinskim upravljačem, ili one koji su štedljivi, ili one sa brojnim opcijama, Vračarev uređaj predstavlja inovaciju jer je „sve to odjednom“. Tajna prekidača je u originalnom mikroprocesoru. Prekidač se aktivira na dodir, ali i bilo kojim daljinskim upravljačem, recimo onim za televizor, DVD ili muzički uređaj. Takođe, pali i gasi svetlo na senzor pokreta, kada neko uđe ili izađe iz prostorije. Nije mu potreban ni (izuzetno skup) centralni računar kojim se u takozvanim pametnim kućama reguliše osvetljenje, grejanje ili spuštanje roletni.
Prekidač podešava nivo svetlosti u prostoriji od slabijeg ka jačem i obrnuto. Obezbeđuje „noćno svetlo“ i njegovo automatsko uključenje u slučaju nestanka struje, tako da funkcioniše i kao panik-lapma. Simulira prisutnost ljudi u stanu kroz nasumično uključivanje i isključivanje osvetljenja u toku noći ili za vreme godišnjeg odmora. Postavlja se jednostavno, na mesto običnih prekidača, bez bušenja zidova i drugih prepravki jer nema tri već dve žice, kao obični prekidači. Štedi električnu energiju, „skoro je večit“ i nije skup.
– Već se govori i o njegovom izvozu. EI PCB je zaista spremna da ulaže u nauku i napredak, a ne samo da priča o tome. Dobro je što inovacije i patenti u Srbiji polako postaju važna stvar. Jer, ako nemate brend – a dobar patent je upravo to, nemate skoro ništa. Dugo nije bilo tako, ali se polako shvata značaj brenda – kaže Vračar.
Naš sagovornik dodaje da sa timom na fakultetu uveliko radi na novim patentima. Za nekoliko meseci saopštiće o čemu je reč. Za sada kaže da su ti patenti „daleko značajniji“ od pametnog prekidača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
