Naša prijateljica nas je sačekala i krenuli smo kolima do hotela Meriot u kome smo bili smešteni i koji se nalazi u centru grada na obali Mediteranskog mora. Smenjivali su se prizori sa različitim standardom i arhitekturom a centar grada ni po čemu se ne razlikuje od najluksuznijih evropskih metropola. Inače, mi smo se našli u Bejrutu samo par meseci nakon atentata na premijera Refika Haririja i čitav Bejrut bio je u njegovim posterima, imajući u vidu da je on bio prihvaćen od svih konfesija i od Sunita, Šiita, maronita (katolika) i pravoslavaca, što se i prostim opažanjem moglo videti. Atentat sa podmetnutim eksplozivom organizovao je Hesbolah ili bolje rečeno Sirija o čemu je kasnije prikupljen čitav niz dokaza. Inače centralna politička figura u Libanu danas je Saab Hariri, sin Refika Haririja.

Moram priznati da je jedna duga, lučna avenija u stvari aleja i šetalište Korniš pored mora sa drvoredom palmi, travnjacima, cvećem i monumentalnim objektima sa jedne, a plažama, restoranima i bazenima sa druge strane, delovala potpuno impresivno pokazujući vrhunski standard. Deluje potpuno normalno da takav luksuzni Bejrut i treba da bude glavni grad zemlje koja se zove Liban što u prevodu znači „Med i mleko“.

Liban je svojevrsna raskrsnica puteva između Evrope, Azije i Afrike a njim su vladali Persijanci, Grci, Rimljani i Turci i svaka ova civilizacija je ostavila traga posebnu u Bejrutu koji u prevodu znači Izvor. Naravno pre svih njih tu su bili starosedeoci Libana, Feničani poznati kao jedna od najstarijih civilizacija koji su bili nenadmašni u brodogradnji i trgovini.

Već sam rekao da već posmatranjem iz kola vidite neslućeni standard, što se tiče objekata, uređenja ulica, čistoće a tek kasnije smo se uverili da to prevazilazi sva naša očekivanja. Nije ni čudo što su onda Liban nazivali švajcarskom Istoka. Liban je bio pod francuskim protektoratom i doživeo finansijski i arhitektonski bum. Građeni su najluksuzniji hoteli, vile, banke, kockarnice, parkovi, pa se tu slivao kapital čitavog Istoka a na nezaboravni provod dolazile su najpoznatije ličnosti iz celog sveta.

Čak ni dugogodišnji građanski rat nije uništio to bogatstvo i tu lepotu. U samom centru tragovi rata nisu vidljivi. Oni su pak primetni u delu koji kontroliše ratoborni Hesbolah, gde na svakoj banderi i danas vise posteri Homeinija i gde su nekada bili poznati palestinski izbeglički logori Sabra i Šatila.

Inače u samom centru Bejruta je trg Etoal koji je za samo devet meseci napravljen od kamena peščara i kedrovine i deluje potpuno impresivno. Ono što je interesantno je da se na dnu Etoala kao epicentar nalazi pravoslavna crkva Svetog Đorđa u kojoj je i najveći deo sačuvanih moštiju ovog sveca koji je inače i rođen u Bejrutu.

Trg Etoal je prepun zelenila a okolo su najluksuzniji butici, radnje i kafei koje sam igde video. Tu konobari u tradicionalnim fesovima služe i nargile i deluje potpuno paradoksalno da poslovni ljudi u firmiranim odelima, sa luksuznim satovima, naočarima i cipelama, istovremeno rade na laptopu i sa uživanjem puše nargile. Tu se nalazi i monumentalna sahat kula, nedaleko odatle je veliko arheološko nalazište sa rimskim iskopinama, pa potom maronitska crkva svetog Đorđa i onda džamija koju je napravio Refik Hariri.

Hamra je najstarija ulica u Bejrutu sa mnogobrojnim prodavnicama, piljarnicama, poslastičarnicama, robnim kućama, buticima sa svetskim firmama. Prema moru je i ulica Mazra sva u blještavilu. Na ulicama možete videti najnovije i najluksuznije modela kola, kao da je u toku nekakav svetski sajam automobila.

Bejrut je balans između hrišćanske i muslimanske civilizacije, uz napomenu da u Bejrutu žive i Jermeni raznih veroispovesti (pravoslavne, rimokatoličke, protestantske) i Druzi kao posebna etnička grupacija.

Za vreme građanskog rata Bejrut je bio podeljen na istočni - hrišćanski i zapadni muslimanski deo koji su bili razdvojeni demarkacionom linijom, dok je centar ostao van zone podele. Standard u Bejrutu je zaista na najvišem nivou isto važi za restorane, klubove, diskoteke, kafiće kojih je najviše u ulici Mono, a Casino di Liban deluje impresivnije i od onih poznatih u Monte Karlu, Kaden Badenu ili Eštorilu.

Libanska hrana je poznata u celom svetu posebno njihov čuveni meze, jednom rečju - ponekad vam se učini da je normalno što se ova zemlja zove „med i mleko“. Kad se nađete u Libanu pored Bejruta obavezno treba obići i poznate istorijske gradove i arheološka nalazišta Balbek i Tir, a ono što je neizostavno je poseta Biblosu.

To je inače najstariji grad na svetu, star 9.000 godina i po njemu je Biblija dobila ime. Na libanskom zove se Žbel, a pominje se na prvoj strani Biblije i u njemu je napravljen prvi alfabet. Biblos se nalazi na tridesetak kilometara od Bejruta i pored feničanske arheologije tu su i naslage, rimske, grčke i krstaške arhitekture posebno u luci gde se mogu videti tragovi svih milenijuma i civilizacija uz napomenu da je dominantna krstaška arhitektura.

Pored arheoloških nalazišta najstarije civilizacije na svetu atrakcija Biblosa je „Ribarski klub - Kod Pepea“ koji je kultni restoran smešten na samoj obali u luci.

Pirat iz Biblosa, pustolov, avanturista i bonvivan Pepe Abed koji je umro pre par godina ovde je 1963. godine otvorio riblji restoran koji su posetili svi poznati ljudi koji su dolazili u Bejrut, političari, glumci umetnici, između ostalih Marlon Brando, Brižit Bardo, Džon Kenedi i stotine drugih čije fotografije krase ovu kultnu kafanu lociranu na mestu gde je život bujao i pre devet milenijuma.

Kupanje i skijanje - istovremeno

Vraćajući se iz Biblosa svratili smo u hrišćanski deo Bejruta. Na vrhu gde je kip Bogorodice koji dominira Bejrutom kreće panoramska žičara koja se spušta na plažu i odakle kao na dlanu imate panoramu ovog božanstvenog grada. Postoji i druga velika žičara kojom se ide ka skijalištima i planinskim vrhovima od preko 3.000 metara sa večitim snegom. Liban je verovatno i po tome jedinstven u svetu, jer za sat vremena sa plaža Sredozemnog mora i kupanja možete da dođete do skijališta.

Svadba uz turbo-folk

U jednom momentu nas je trgla muzika koja veoma podseća na našu novokompovanu muziku jer je u Srbiji već dugo godina manir da se kopira muzika Bliskog istoka. Kad smo izašli van videli smo da se priprema svadba. Svatovi su bili u najmodernijim odelima odnosno haljinama i sve je podsećalo na naše svadbe jedino su pre početka ceremonije mladenci bili podeljeni. S jedne strane dvorane bile su žene sa mladom a s druge muškarci s mladoženjom. Kada su se spojili i krenuli na ceremoniju venčanja sve je bilo isto kao kod nas i kum koji je deci bacao metalni novac i nakumčići i ruzmarin u reverima dakle sve kao i ovde. Bila je tu i jedna folklorna grupa koja je izvela splet tradicionalnih igara sa mačevima a onda je nastavljeno sa muzikom veoma nalik na ono što ovde slušaju ljubitelji turbo folka.