Od „hleba i ruža“ do uvelih karanfila

Na Trgu Republike u Beogradu članovi Udruženja „Budi muško“ podelili su više od 100 ruža pripadnicama lepšeg pola, dok su „Žene u crnom“, uz obezbeđenje policije, izvele performans „Solidarnost za naša prava“ i prošetale centralnim gradskim ulicama.

Staša Zajović, koordinatorka „Žena u crnom“, rekla je za Danas da ovo udruženje podržava obeležavanje 8. marta, ali isključivo kao promovisanje njegovih osnovnih ciljeva koje je pre 100 godina postavila Klara Cetkin.

– Podržavamo izvorni karakter ovog praznika, ali sa gnušanjem gledamo na način na koji se on danas proslavlja – kičerajskim svođenjem na konzervativno – palanački duh koji u vremenu kapitalizma tretira ženu kao tržišnu robu – naglasila je Zajović dodajući da je cilj jučerašnje šetnje bio da pokaže „da smo deo emancipovanog sveta koji se bori za ljudska prava i ističe internacionalističku solidarnost“. Noseći parole „Jaka žena – jaka demokratija“, „Šta će mi revolucija ako ne mogu da plešem“, Žene u crnom prošetale su od Trga Republike do Birčaninove ulice, gde je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održano više diskusija o položaju žena.

U sklopu međunarodne kampanje „Boba protiv nasilja upotrebom vatrenog oružja“, a povodom Međunarodnog dana žena, Viktimološko društvo Srbije (VDS) održalo je okrugli sto na kojem je ukazano na problem nasilja u porodici uzrokovanom pre svega zbog propusta u zakonu, odnosno činjenice da gotovo svako u Srbiji može da dobije dozvolu za posedovanje oružja.

– Podaci pokazuju da u Srbiji ima više od milion komada vatrenog oružja, koje se uglavnom nalazi u privatnom vlasništvu. Svaka četvrta žena na Balkanu, u svojim partnerskim odnosima, imala je iskustvo nasilja u porodici. U proseku, sedam odsto njih bilo je napadnuto ili im je prećeno vatrenim oružjem – istakla je Jasmina Nikolić, koordinatorka Službe za pomoć i podršku žrtvama VDS.

Na određene propuste državnih institucija, pre svega u nedovoljnoj socijalnoj održivosti u vezi sa radom sigurnih kuća, ukazala je i Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici.

– Od 2007. kroz sigurne kuće prošlo je 600 žena i 620 dece. U ovoj ustanovi žene završe neki kurs, nađu zaposlenje u pekari, mesari, vešeraju… Međutim, šta kada izađu iz kuće? Kako će sa platom od 15 do 20 hiljada naći stan i izdržavati sebe i decu? Nažalost, veliki broj žena se zbog loše materijalne situacije, nakon izlaska iz sigurne kuće vraća mužu nasilniku, što često ima i kobne posledice – ukazala je Stanojević.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je juče na konferenciji povodom Dana žena koja je održana u pokrajinskom parlamentu da su žene značajno više od muškaraca ugrožene u vremenima ekonomske krize. „Od stare parole ‘Hleba i ruža’ stigli smo do uvenulih karanfila“, rekao je Egereši. On se založio za veće učešće žena u politici i ocenio da je malo žena na liderskim mestima i na mestima odlučivanja. Egereši je naveo da u Skupštini Vojvodine od 120 poslanika, svega njih 17 su žene.

Potpredsednica vojvođanskog parlamenta Maja Sedlarević izrazila je nadu da će jednoga dana žena biti na čelu te skupštine. Ona je kazala da problemi rodne ravnopravnosti i ženskih prava ne bi bili vidljivi da nije bilo ženskog aktivizma, kroz nevladine organizacije, institucije i političke partije. Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin rekao je da su nakon demokratskih promena od 5. oktobra 2000. godine sve inicijative koje se tiču donošenja odluka i zakona kojima se reguliše pitanja ženskih prava i rodne ravnopravnosti potekle iz Vojvodine.

Sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalističke inicijative“ (ASI) saopštio je juče da je „usled bezočne pljačke, pod nazivom privatizacija, položaj radnika i radnica zastrašujući“.

– Preko milion ljudi je nezaposleno od čega više od polovinu nezaposlenih čine žene. Tu nije uračunata armija radnika koji su u radnom odnosu, ali godinama nisu dobili platu. Danas je 40.000 žena manje zaposleno nego 2001. godine. Pored masovne nezaposlenosti, prezaduženosti, niskih i neredovnih plata njima se uskraćuju elementarna prava i slobode, kao što su pravo na sindikalno organizovanje, osmočasovno radno vreme, zdravstveno osiguranje, pa čak i pravo na život! U fabrici municije „Prvi partizan“ iz Užica, zbog očigledne nebrige države, u septembru prošle godine došlo je do eksplozije u kojoj je stradalo šest žena – navodi ASI.

Sa druge strane na čajanci kod zamenika gradonačelnika Beograda Milana Krkobabića bilo je juče nešto veselije.

– Dobro je biti među umnim i lepim ženama. Dobro je i što je 8. mart međunarodni praznik jer da je, ne daj bože, domaći, verovatno bi do sada bio ukinut, pa bi time i ovo druženje sa damama bilo nezamislivo. To je ona dobra strana naše, ženske istorije. Ona druga, koja govori o diskriminaciji trudnica, porodilja, onih „matorih“ od 28 koje se još nisu udale, zaposlenih žena, „bakutanerima“ koje su prešle 35 ili pedesetogodišnjakinjama koje su „zrele“ za starački dom, govori o tome koliko je u našem društvu, hteli mi to ili ne, prisutna segregacija – pričale su dame u Žutom salonu Starog dvora.

Čajanka je bila idealna prilika da se najavi kampanja protiv starosne diskriminacije žena. One koje su se „izborile“ za svoja prava, a bile su pozvane na ovo druženje, su: Isidora Bjelica, Olivera Katarina, Dragana Grnčarski….. Ove dame nisu želele da im 8. mart bude samo još jedan dan svođenja računa: koliko je koja cvećara zaradila, koliko je ko od njih dobio čokoladnih bombona, haljina, večernjih toaleta, tašnica, ukosnica. Želele su da kažu koliko su one zapravo na strani dama koje su uveliko ušle u petu deceniju. Kako reče Bjelica, „one koje su prešle 45. su najugroženije“ na poslu, tramvaju, ulici, prodavnici. Doduše, bilo je tu i „ugroženih“ dama, koje su odavno prešle četrdesetu, ali su bile „izvan svega“: nedodirljive, vredne, radne, koje su ustale rano (negde oko 10 sati) kako bi sa „mamicom“ popile jutarnju kaficu, i na vreme se pripremile za ovu podnevnu čajanku. Jedna od njih (nije se predstavila) je čak uspela „da prošeta kuče, opere mu šapice“, i „nabaci krpice“ za koje veruje da su još uvek po poslednjoj modi.

I sve bi bilo drugačije da je ženski rod uspeo da se izbori za svoja prava za koja se, verovali ili ne, bori čitav vek. Domaćin čajanke je to vrlo lepo objasnio: „Kažemo da su žene lepe, ali tu lepotu neretko gledamo očima famoznog sudije mnogih konkursa za posao, gde je najčešći uslov upravo limit na 27 ili 28 godina. Osmi mart je pravo vreme kada, posle sto godina, ponovo moramo da pokrenemo pitanje na koje nismo dali odgovor, a to je pitanje pozicije. To nije versko već civilizacijsko pitanje“. E, to je nešto drugo. Kao što reče Bjelica :“Nećemo pretvarati čajanku u komesarsku sesiju.“

Na kraju druženja, na izlazu iz Žutog salona svaku damu je, ipak, sačekao „prigodni“ crveni poklon (u obliku mašne) u kome su se nalazile baš one čokoladne bombone (Najlepše želje) o kojima je gore bilo reči. Drugim rečima, ništa bez svođenja računa, bez obzira da li je reč o godinama, pravima, željama ili nečem drugom.

Samo 18,5 posto ministarki

Među ministrima u Vladi Srbije je 81, 5 odsto muškaraca i 18,5 odsto žena, pokazuju zbirni podaci za sva ministarstva. Među državnim sekretarima je 77,6 odsto muškaraca i 22, 4 odsto žena, dok je među pomoćnicima ministra 57,8 odsto muškaraca i 42, 2 odsto žena. U odboru za bezbednost Narodne skupštine od ukupno 17 članova samo je jedna žena. U Odboru za inostrane poslove 64,7 odsto su muškarci dok žene čine 35,3 odsto, što je iznad proseka ukupne zastupljenosti žena u Narodnoj skupštini.

Budi muško – skuvaj ručak

U kaciji „Pokloni svet“ udruženje „Budi muško“ delila je juče ruže na Trgu Republike“ u cilju promovisanja vrednosti nenasilnog ponašanja, rodne ravnopravnosti i razvijanja svesti o odgovornom seksualnom ponašanju“.

– Kroz ovaj projekat smo naučili šta znači biti muško, da nije sramota zaljubiti se, skuvati ručak, pokloniti cvet, već su to vrednosti koje čine pravog muškarca. „Budi muško“ mi je pomogao da skupim hrabrosti i budem upravo to – rekao je na jučerašnjoj akciji Marko Miladinović, iz Vazduhoplovne akademije u Beogradu.