U Nišu uveliko traju pripreme za odavanje počasti majstoru „balkanskog bluza“ Šabanu Bajramoviću

Spomenik kralju romske muzike na dan početka Nišvila

Mada još nije utvrđena tačna lokacija, spomenik će biti otkriven 12. avgusta kada počinje ovogodišnji 27. Nišvil, a inicijatori planiraju da pored postave džuboks sa njegovim kompletnim muzičkim opusom

Autor: Zorica Miladinović

Mladi Holanđanin, sa izlizanim rancem, pozira pored spomenika velikom Šabanu Bajramoviću, u centru Niša. Slika ga njegova cura, crnkinja, ukoliko je to nekome važno. Oboje ubacuju dinare, hej - dinare, u džuboks pored spomenika, a odatle se čuje „Đelem, đelem“, u izvedbi Šabana i Kubizma. Odmah potom klinci, pristigli negde iz Slovenije, u džuboksu biraju udarnu stvar iz serije „Vratiće se rode“, sa Bajramovićem i Skaj Viklerom. Opet se slikaju sa „velikim“. Tek posle njih, neki naši, ovdašnji, stižu na red. Ubacuju dinare u džuboks, čuje se „Giljam dade“, pa „Bahtalo dad“. Ne slikaju se, znaju Šabana oduvek, pa piju pivo.

Ovakav prizor pored spomenika Šabanu za sada je samo novinarska patka. Ali, „centar juga Srbije“ zaista bi mogao izgledati tako, u bliskoj budućnosti. Festival i njegov direktor Ivan Blagojević već su skoro sasvim „izgurali“ takvu ideju. Bajramovićev spomenik biće gotov do kraja ove sedmice, džuboks i dozvola za njegovo postavljanje se traže, a grad bi uskoro trebalo da donese odluku o lokaciji na kojoj će se postaviti. Veliki muzičar, kažu - apsolutnog sluha, i zvanični kralj romske muzike, dobiće, tako, obeležje u svom gradu, koji nikada nije napustio, mada je imao toliko prilika, a i razloga.

- Spomenik Šabanu Bajramoviću sigurno će biti otkriven 12. avgusta, kada počinje ovogodišnji, 27. Nišvil. Upravo tražimo i dodatnu dozvolu da pored spomenika postavimo džuboks, sa kompletnim Bajramovićevim muzičkim opusom. Spomenik će se tako „sam finansirati“, njegovo održavanje neće koštati grad ni dinara, kao što ga nije koštala ni njegova izrada. A svi mi ćemo se već tog dana, prvi put, slikati pored njega! Jedino nećemo znati da li će on tu biti postavljen privremeno ili trajno... - kaže Blagojević.

Koja je lokacija bolja

On precizira da je problem što lokacijska dozvola za postavljanje spomenika još nije stigla. Zavod za zaštitu spomenika smatra da je najbolje mesto za njegovo postavljanje obod otvorenog amfiteatra na nišavskom keju. U Nišvilu, međutim, veruju da je daleko bolja lokacija - pešačka zona u glavnoj, Obrenovićevoj ulici.

- Centralna pešačka zona je mnogo prometnije mesto gde bi turisti, ali i Nišlije imali mogućnost da vide spomenik ili se slikaju uz bistu čoveka po kojem je Niš, naročito u krugovima ljubitelja muzike - poznat širom sveta. Takođe, amfiteatar na nišavskom keju pomalo je rizična lokacija, ima tu različitih noćnih okupljanja, postoji mogućnost skrnavljenja. A to bi trebalo izbeći - kaže naš sagovornik.

Blagojević i istomišljenici iz Nišvila pokrenuli su inicijativu za podizanje Šabanovog spomenika odmah nakon njegove smrti, 8. juna 2008. Prema njihovoj zamisli, spomenik bi trebalo da finansiraju isključivo Šabanovi prijatelji. Pozivi takve vrste upućeni su na dosta adresa, među kojima su i one na kojima stanuju muzičari, filmski radnici, nevladini aktivisti ili političari. Upućeni su i predsedniku Srbije Borisu Tadiću i ministru za rad i socijalna pitanja Rasimu Ljajiću, koji su, inače, prisustvovali sahrani „legendarnog umetnika“. Nisu na njih odgovorili, kao ni mnogi drugi.

Jaki na rečima

- Zaista, mnogi su bili jaki na rečima, ali se nisu priključili akciji. U jednom trenutku izgledalo je da nećemo uspeti da prikupimo sredstva. Uprkos tome, nikoga nismo hteli da prisiljavamo da bude „Šabanov prijatelj“. Takođe, nismo želeli da njegov spomenik finansira grad ili neko ministarstvo. Želeli smo da to učine pojedinci koji su ga znali, sa njim radili, poštovali. A onda su stvari, nekako, krenule - kaže Blagojević.

Po hiljadu evra uplatili su aktuelni gradonačelnik Niša Miloš Simonović i organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš. I glumac, reditelj i producent Ljubiša Samardžić, inače „Nišlija“, potvrdio je donaciju u istom iznosu. Reditelj Goran Paskaljević , koji je u filmu „Anđeo čuvar“ koristio Bajramovićevu muziku, a istovremeno ga je i glumački angažovao, poslao je ugovor o donaciji od hiljadu evra. Zoran Živković, bivši premijer Srbije i producent poslednjih Bajramovićevih albuma, uplatio je 1.500 evra. Sam Nišvil izdvojio je „početnih“ 2.000 evra.

Najveću donaciju, u iznosu od 3.000 evra, dao je muzičar Goran Bregović, koji je sa Šabanom uspešno sarađivao, ali, kako se tvrdi, umeo i da „pozajmi“ njegovu autentičnu genijalnost. Bregović je, naime, javno optuživan da je plagirao pesmu „Mesečina“, koju je zapravo komponovao Bajramović, još daleke 1982., davno pre Kusturičinog „Andergraunda“, i pod nazivom „Dela Mara“. I sam kralj romske muzike umeo je da pomene Bregovića u tom kontekstu, ali i da nehajno odmahne rukom, jer su ga, kako je govorio, „mnogi očerupali“.

- Fali nam još samo malo sredstava, pošto spomenik košta 12.000 evra, a potrebno je finansirati i građevinske radove i postavljanje postamenta. Verujemo da ćemo uspeti, ako ne drugačije, a ono kroz jednu dnevnicu koju će izdvojiti odbornici Skupštine grada na sledećoj sednici. To je naša inicijativa od pre nekoliko meseci - kaže Blagojević.

A odbornici Skupštine grada već su umeli da se „pokažu“. Prošle godine, skoro jednoglasno, usvojili su odluku da ulica Južni bulevar ponese Bajramovićevo ime, uz obrazloženje da je reč o „legendi romske muzike“ i „znamenitom Nišliji“. Odluka je doneta uprkos oštrom protivljenju takvom preimenovanju od strane žitelja ove ulice. U peticiji, sa više od 700 potpisa, oni su naveli da ne žele preimenovanje zbog „troškova i maltretiranja prilikom promene ličnih dokumenata“. U kasnijim izjavama su, međutim, objasnili da „u njihovoj ulici nema ni jednog Roma“, te da bi po Bajramoviću trebalo nazvati „ulicu u kojoj je živeo ili neku ulicu u romskom naselju“. O njemu kao umetniku ne znaju dovoljno, ali ga dobro poznaju kao sugrađanina sklonog alkoholu i kocki, rekli su tada.

Romske nevladine organizacije su ovako obrazloženo protivljenje nazvale „latentnim rasizmom“. Mnoge javne ličnosti su ga ocenile kao „sramotu“, a neki su zaključili da „Niš ne zaslužuje Šabana“. Ipak, strasti su se vremenom smirile, a umetnik je dobio svoju ulicu. Sada će dobiti i spomenik, rad vajara Vlade Ašanina, koji će se sastojati od Bajramovićeve figure visoke 2,05 metra i postamenta od 1,95 metar.

Kraljevska titula u Indiji

Biće da ga je zavredio. U Indiji je proglašen za kralja romske muzike, a numera „Đelem đelem“ u njegovom izvođenju je himna svih Roma sveta. Časopis Tajm svojevremeno ga je svrstao u deset najboljih bluz pevača na planeti. Komponovao je više od 700 kompozicija koje su izvodili muzičari sa svih kontinenata, iako nije znao note. I pevao je na svim kontinentima. Džez je „propevao“ 1997., na 14. Nišvilu, koji od pre četiri godine svoj Gran pri zove njegovim imenom.

- Vežbao sam, sad pevam savršeno - umeo je da kaže, povodom ocena da je najbolji predstavnik „balkanskog bluza“ ikada. A potom bi otkazao sve koncerte i turneje, pa i one na najprestižnijim mestima, samo da bi pevao po ciganskim svadbama.

U najširoj javnosti ostaće upamćen kao crni čovek u belom odelu, sa crnim sunčanim naočarima. Neki će se sećati i njegovih brkova „a la klrek Gebl“ ili zlatnog zuba. Ipak, od zaborava će ga sačuvati nešto sasvim drugo. Čovek je, ljudi, imao glas.

Zoran Ćirić: Antisuperstar

- Nikada pouzdano nećemo znati o čemu je pevao Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali - za pare, razume se - piše o Šabanu Bajramoviću dobitnik NIN-ove nagrade i Šabanov fan Zoran Ćirić, dodajući da je Šaban bio „dvostruko obeležen - đavolskom muzikalnošću i etničkim polustatusom“ , tako da se „u takvoj autsajderskoj poziciji rano navukao na presni život i sočni hedonizam“.

Gradonačelnik Simonović: Naći ćemo rešenje

- U narednih par dana razgovaraćemo sa predstavnicima Nišvila o lokaciji za spomenik Šabanu Bajramoviću. Ima različitih predloga, a siguran sam da ćemo naći najadekvatnije rešenje. Lično nemam ništa protiv da spomenik bude u centru, u glavnoj ulici - kaže za Danas gradonačelnik Niša Miloš Simonović.