Nakon ustajanja otišli smo na doručak. Iako je bilo rano restoran je bio prepun a doručak sasvim pristojan. Pored standardnih stvari dvojica kuvara odeveni u nepalsku nošnju sa karakterističnim kapama spremali su neku vrstu omleta sa sirom i začinima od trava, kao i specifične hlepčiće nalik tortiljama, što se meni veoma dopalo. Pošto smo nekako uspeli da se iščupamo iz gradske gužve, uzanim, vijugavim planinskim putem krenuli smo u Nagarkot da vidimo vrhove Himalaja i čitav nepaslki ambijent van Katmandua. U malim selima na put su bili nabacani plastovi pšenice preko kojih morate da pređete. U početku mi nije bilo jasno o čemu se radi ali kad smo na jednom mestu videli kako par žena skuplja zrnevlje žita, razumeo sam da je to specifičan način vršidbe. Kola gaze pšenicu i odvajaju zrnevlje koje seljaci posle skupljaju.
Čudna i mukotrpna agrotehnika .
Onda smo stigli u Nagarkot, himalajski rezervat sa predivnim pogledom i uređenim hotelom sa nacionalnim restoranima i dobrom uslugom, gde smo se okrepili i napravili više snimaka, da bi konačno sa našim stalno nasmejanim taksistom krenuli nazad.
Na putu ka Katmanduu svratili smo u Baktapur, grad u kome je vreme stalo, koji je nekada bio prestonica nepalskih kraljeva. Kao da stotinama godina ništa novo nije sagrađeno ali grad koji ima dušu nema gužve kao u Katmanduu , veliki broj hramova i palata je restauriran i pod zaštitom Uneska, tako da možete mirno šetati uz tihu muziku u etno stilu koja se čuje na trgovima. Baktapur je zaista biser Nepala sa svojevrsnom arhitekturom u obliku pagode na više nivoa od izrezbarenog drveta sa prelepim ornamentima zaista impresivno .
Prepuni utisaka vratili smo se u Katmandu i otišli da vidimo Budamat najveći budistički hram na svetu poznatog loptastog oblika sa raznobojnim zastavicama i valjcima za molitvu u kome boravi veliki broj budističkih sveštenika i naravno nepregledne mase turista. Nakon burnih potresa na Tibetu veliki broj Tibetanaca sklonio se u Nepal pa je otuda njihovo prisustvo brojno a tu je inače boravio i Dalaj Lama .
Iz Buda Templ otišli smo u hindu hram Šinavatri gde se nalazi i azil za obolele od najtežih bolesti poput lepre, kolere i drugih . Dok smo razgledali ovaj monumentalni hram pored koga teče neka rečica, osetili smo dim i neprijatan miris. Kad smo malo detaljnije pogledali, verovali ili ne, videli smo nekoliko lomača gde su u po bela dana spaljivali mrtve. Pored lomača nalazili su se ožalošćeni članovi porodice obrijani do glave i nadgledali čin spaljivanja svojih najbližih. Nenaviknuti na ovakve prizore brzo smo promenili lokaciju, ali taj utisak nam se trajno urezao u pamćenje.
Odatle smo otišli u hindu hram Pasupathat koji predstavlja kompleks manastira i plata i nalazi se na bregu iznad Katmandua tako da dominira čitavim krajem. Ova istorijska celina zaista deluje monumentalno, a poseban ton daju majmuni koji slobodno hodaju svuda okolo pa se zato ovaj kompleks u svakodnevnom žargonu naziva i Hram majmuna. Pošto se polako spuštao mrak ponovo smo otišli u epicentar grada Tamel izabrali lep restoran večerali , kupili razne suvernire i čajeve sa Himalaja i posle više od petnaest sati vratili se u naš prelepi starinski hotel Shankar.
Sutradan ujutru otišli smo na najveći i po istorijskim spomenicima najpoznatiji Durbar skver na kome je još od ranog jutra bila neviđena gužva. Pored istorjiskih spomenika i mase ljudi šetale su i krave, prodavci su nudili svoju robu a čitav dekor upotpunjavale su prelepe građevine u obliku pagoda.
Pošto smo kupili još suvenira kojih ovde ima u izobilju krenuli smo nazad do hotela pa na aerodrom na kome je vladala neopisiva gužva. Prepuni utisaka opet smo iz aviona posmatrali snežne vrhove Himalaja kako se kupaju na zalazećem suncu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
