Vojska Srbije neće učestvovati u mirovnoj misiji u Avganistanu

On podseća da je u avgustu prošle godine, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, Vlada imenovala Branislava Milinkovića za našeg prvog ambasadora i šefa misije pri NATO-u, a za vojnog predstavnika, ukazom predsednika Republike, određen je brigadni general Nebojša Đukanović.

Koliko Srbija koristi učešće u Partnerstvu za mir?

– Ambicija u okviru ovog programa jeste da dostignemo status unapređenog partnerstva, za šta ne postoje prepreke. To znači da želimo da iskoristimo sve potencijale i kapacitete koje nam ovaj program pruža. Sistem odbrane i Vlada Srbije rade sve kako bi se dostigao taj nivo.

– Podsetimo, Srbija je postala punopravni član Partnerstva za mir (PzM) u novembru 2006. u Rigi. Naša saradnja sa zapadnom alijansom definisana je članstvom u programu PzM i Rezolucijom Narodne skupštine iz decembra 2007. kojom je proglašena vojna neutralnost. Proglašena vojna neutralnost obavezuje sve državne organe i institucije Srbije, ali nas ne sprečava da u punoj meri sarađujemo u okviru PzM. Veliku korist dobijamo za našu vojsku u pogledu obuke, školovanja i usavršavanja pojedinih kapaciteta. Prošle godine imali smo više od stotinu aktivnosti. Tri četvrtine aktivnosti sprovodi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, dok je 25 odsto u nadležnosti drugih ministarstava – kaže Spasojević.

Šta Srbija može da ponudi ovom partnerstvu?

– Ono što mi možemo da ponudimo partnerima jesu visoko razvijeni centri. To su, pre svega, Centar za atomsko-biološko-hemijsku odbranu u Kruševcu, Vojnomedicinska akademija u Beogradu i Centar za obuku pasa u Nišu. Srbija ima izuzetno visokoobrazovan vojni kadar i to je, takođe, ono što možemo da ponudimo drugim zemljama članicama.

U javnosti se često može čuti da je Srbija izvoznik bezbednosti. Šta to zapravo znači?

– To znači da doprinosite bezbednosti van granica svoje zemlje, a uvoznik bezbednosti znači da druge države pomažu da održite bezbednost u sopstvenoj zemlji. U ovom trenutku, mi jesmo i izvoznik bezbednosti, što je poseban kuriozitet s obzirom na činjenicu da na 15 odsto naše zemlje deluje mirovna misija pod mandatom Ujedinjenih nacija. Tu zapravo govorimo o učešću naših bezbednosnih snaga u mirovnim misijama. U ovom trenutku Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju pripadnike u četiri mirovne misije UN – u Obali Slonovače, Kongu, Liberiji i Čadu.

Koji su naredni planovi kada je reč o mirovnim misijama?

– U ovoj godini planiramo da uzmemo učešće u još tri mirovne misije. Već je dogovoreno da zajedno sa španskim partnerima, učestvujemo u mirovnoj misiji UN u Libanu. Takođe ćemo učestvovati u mirovnoj misiji u Ugandi, a traju pregovori o još jednoj misiji, čije detalje u ovom trenutku ne možemo da iznosimo u javnost. Inicirali smo i zaključenje Sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu poverljivih informacija sa Evropskom unijom, što će stvoriti mogućnost da se angažujemo i u misijama EU.

Postoji li mogućnost da Srbija učestvuje u misiji u Avganistanu?

– Svako angažovanje Vojske Srbije van granica naše zemlje u tom smislu odobrava Narodna skupština. U ovom trenutku nemamo planove da učestvujemo u toj misiji.

U kakvom je stanju vojno školstvo u našoj zemlji?

– Ove godine završili smo sveobuhvatnu reformu vojnog školstva koja će biti zaokružena formiranjem Univerziteta odbrane. Naša Vojna akademija i Vojnomedicinska akademija priznate su, ne samo u regionu i Evropi, već i u čitavom svetu. U ovom trenutku školujemo 46 polaznika iz inostranstva, što kadeta na osnovnom nivou studija, što pripadnika stranih armija na komandno-štabnom ili generalštabnom usavršavanju. Imamo polaznike iz velikog broja zemalja, između ostalog iz Kine, SAD, Rusije i Turske. Na nivou kadeta imamo polaznike iz gotovo svih zemalja regiona, a na poslediplomskom usavršavanju u Srbiji je 20 oficira pripadnika oružanih snaga Alžira. Podsetimo, 2006. samo se 27 kandidata iz Srbije prijavilo za školovanje na Vojnoj akademiji. Prošle godine taj broj je bio iznad hiljadu, što znači da je interesovanje 50 puta veće. Četiri kandidata konkuriše za jedno mesto na Vojnoj akademiji, deset kandidata za jedno mesto u Vojnoj gimnaziji, što je najbolji dokaz da je naša vojska institucija u koju građani imaju najviše poverenja.

Koliko je pripadnika Ministarstva obrane i Vojske Srbije na školovanju u inostranstvu?

– Prošle godine su 192 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije završila školovanje ili usavršavanje u inostranstvu. Trenutno se na vojnim akademijama u inostranstvu nalazi 18 naših kadeta – u Grčkoj osam, Italiji šest i u SAD četiri kadeta. Prvi put posle dužeg perioda imamo naše polaznike i na ruskim vojnim školama, a ove godine imamo ruskog oficira koji se školuje kod nas.

Kakva je vojna saradnja sa Rusijom?

– Želimo dodatno da unapredimo saradnju sa Rusijom. Ambicije su da vojna saradnja između Srbije i Ruske Federacije dostigne visok nivo, kakav imamo u političkim i ekonomskim odnosima. Od 2007. konkretnim i konstruktivnim koracima, inicijativama i idejama pokazujemo prema ruskoj strani volju i želju da to bude tako. Mislim da bi naši napori mogli da urode plodom već do kraja ove godine.

Sa kim Srbija najbolje sarađuje u regionu?

– Najbolje odnose u ovoj oblasti u regionu imamo sa Bosnom i Hercegovinom, a potom i sa Makedonijom, Slovenijom, Crnom Gorom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom. Do kraja aprila posetiću Zagreb, gde ćemo usaglasiti međudržavni sporazum u oblasti odbrane, koji dva ministra treba da potpišu u prvoj polovini ove godine. Razmatramo uspostavljanje saradnje i sa Albanijom. Podsetio bih da sem razvijanja dobre bilateralne saradnje u regionu, Ministarstvo odbrane učestvuje u radu svih regionalnih bezbednosnih inicijativa.

Kakva je vojna saradnja sa ostalim zemljama?

– Bilateralnu saradnju imamo sa više od 50 zemalja. Za poslednje dve godine smo potpisali 23 međudržavna ugovora, od toga u prošloj godini sa Velikom Britanijom, Španijom i Portugalom. Saradnja u oblasti odbrane sa SAD je najbolji deo ukupnih bilateralnih odnosa Srbije i SAD. Takođe, sa Kinom imamo izvrsnu saradnju u svakom pogledu. Planiramo da u 2010. potpišemo više od 20 međunarodnih ugovora. U prvoj polovini ove godine na redu je potpisivanje sporazuma sa Francuskom i Alžirom.

Na kom je nivou saradnja u vezi sa odbrambenom industrijom?

– Značajni ugovori su potpisani sa velikim brojem zemalja u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a imamo i najave novih ugovora. Vojno-ekonomska saradnja nije samo trgovina, već predstavlja visok stepen poverenja između država. Reč je o transferu tehnologija, znanja, zajedničkim ulaganjima i nastupu na trećim tržištima, otvaranju novih radnih mesta.

Politika bezbednosti

U kom pravcu ide politika bezbednosti Srbije?

– Postoji nekoliko prioriteta naše politike. To su evropske integracije, odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji, regionalna saradnja i ekonomska saradnja sa svetom. Opšte su poznata četiri stuba naše spoljne politike – Brisel, Moskva, Peking i Vašington. U svakom pogledu su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nezaobilazan instrument u funkciji ostvarivanja državne i spoljne politike. U oblasti evropskih integracija je Evropska komisija poslednjih godina vrlo pozitivno ocenjivala reformu sistema odbrane. Saradnja u oblasti odbrane jedan je od ključnih faktora saradnje u regionu i značajno doprinosi izgradnji regionalne stabilnosti. U poslednje tri godine ostvarili smo odličnu saradnju u oblasti odbrane sa svim državama regiona. Od Ankare do Ljubljane i Beča, realizovali smo posete na najvišem nivou i takođe, potpisali sporazume o saradnji u oblasti odbrane sa većinom regionalnih država.